Neocaridina denticulata i Caridina japonica

Crveni trešnjini rakovi su jedna od vrsta račića koja se sve češće sreće u akvarijumima.
Mužjak naraste na veličinu od od oko 2,5 cm dok ženka naraste nešto veća na veličinu od oko 3,5 cm.

Mužjaci se od ženki sem po veličini razlikuju i po boji, naime oni su providni ili svetlo crvno/braon boje dok su ženke tamno crvene boje.

U periodu kada ženke nose oplođena jajašca količina jajašaca se kreće na oko 20 kom. Jajašca su žuto/narandžaste boje, o jajašcima se ženka stara između 3 i 4 nedelje.

Na fotografiji mogu da se vide formirana jajašca, iz jajašaca se nakon perioda razvijanja odmah formiraju mali račići bez preobražaja u larve. Ovi rakovi su dobro prilagođeni životu u vodi koja se kreće u granicama alkalne pH sredine i vodi srednje tvrdoće, najviše im odgovara temperatura koja se kreće od 20 c do 25 c.
Iz nekog razloga mlade ženke odbacuje prvo leglo jajašca odmah u roku od prvog ili drugog dana, ali u narednom leglu mlada ženka brižno čuva jajašca sve do početka perioda formiranja malih račića.

Caridina japonica ili Amano račići

Cardina japonica je vrsta račića koja je više poznata među akvaristima zbog samog lidera u modernoj akvaristici Takashi Amana koji je ovu vrstu račića među prvima nastanio u akvarijumima, odatle i potiče naziv Amano račići.
Razlika između mužjaka i ženke ove vrste račića je očigledna ukoliko znate na šta treba da obratite pažnju.Mužjaci su manji u odnosu na ženke narastu na veličinu od oko 3.5 cm, dok ženke narastu na veličinu od oko 5 cm.

Na fotografiji može da se vidi da je telo mužjaka daleko više providno, dok kod ženke to nije slučaj njeno telo je naizgled gušće strukture takoreći neprovidno. Mužjaci imaju i braon tačke raspoređene sa strane duž tela što je još jedan od znakova koji nam pomaže da razlikujemo mužjaka od ženki.

Kod ženki je ta šara u vidu kombinacije naizmenično raspoređenih crta tačka crta.
Još jedna od karakterističnih razlika između mužjaka i ženki je i sama veličina abdomena (stomaka). Deo stomaka kod ženki se posebno razvija raste u peiodu kada ženka počinje sa nošenjem jajašaca.

Cardina japonica u toku svog životnog veka nekoliko puta menja egzoskelet. Mladi račići promenu egzoskeleta vrše na svakih 4 do 7 dana, kako se razvijaju i rastu ovaj period se povećava na svakih mesec dana. Razlog za presvlačenje je taj da postojeći egzoskelet postaje premali za telo koje se razvija unutar njega. Koliko često će Cardina japonica da menja egzoskelet u mnogome zavisi i od temperature vode u kojoj borave, optimalna temperatura za njihov život se kreće u temperaturnom rasponu od 22 c do 27 c.
Ženka C. japonica nosi jajašca pre aktuelne oplodnje. Onog momenta kada ženka C. japonica odluči da je spremna za oplodnju jajašaca ona počinje oslobađati feromone u vodu, na taj način šalje poruku mužjacima da je spremna za oplodnju jajašaca.

Po oslobađanju feromona od strane ženke, mužjaci Caridina japonica započinju sa kretanjem po celoj površini akvarijuma bez vidljive zainteresovanosti za hranom ili za eventualnom opasnošću.
Mnogi akvaristi koji se susreću sa novonastalom situacijom u akvarijumu na samom početku odgajivanja C. japonica, u prvom momentu reaguju tako da ponašanje račića protumače kao loš kvalitet vode i samim tim i uznemirenost C. Japonica. Naprotiv to je loše tumačenje, to ponašanje se objašnjava kao način da mužjaci C. Japonica pokušavaju što pre da dođu do ženke koja ja poslala signale za spremnost za oplodnju.
Mužjak koji stigne prvi do ženke i bude izabran sa njene strane, biva mu dozvoljeno da se popne na ženku i izvrši oplodniu jajašaca.
Nekoliko dana nakon oplodnje ženka postavlja jajašca na donji deo svog tela u predelu stomaka. Ženka jajašca tu brižno čuva narednih 4 do 5 nedelja, količina jajašaca može da se kreće i do 400 kom. ili više.
Kada se u jajašcima mogu primetiti formirane oči na sićušnim larvama, možemo da zaključimo da je izleganje iz jajašaca blizu.
Iz mog iskustva prva jaja se izležu nakon 10 do 15 dana po formiranju larvi. Iz jajašaca se izležu sićušne larve veličine od 1 do 1,5 mm.

Tek izlegnute larve ne smeju provesti više od 8 dana u svežoj slatkoj vodi iz razloga što larve svoj boravak moraju da provode u morskoj vodi saliniteta 35 ppt. Izlegnute larve moraju da provedu 30 do 60 dana u morskoj vodi pre nego što dožive potpunu transformaciju iz larvi u sićušne račiće.

Nakon ovog provedenog perioda račići mogu biti premešteni u akvarijum sa slatkom vodom, gde nastavljaju svoj životni vek naredne 3 do 4 godine koliko on iznosi ukoliko su svi uslovi zadovoljeni.
Dobro je znati da su C. Japonica sposobne za sposobne za oplodnju i osnivanje legla već sa 6 meseci starosti.

Filtracija u nature akvarijumu

Kada je reč o filtraciji, onda govorimo o filteru kao o nezamenljivom delu opreme u uspešnom odgajanju i držanju riba u akvarijumu. Iako je moguće održati kvalitet vode neko kratko vreme bez filtera, neophodno je prečišćavati vodu nekom vrstom filtera ukoliko želite da održite umeren broj riba u akvarijumu zdravim duži period vremena. Takođe, alge se neće pojavljivati u tolikom broju ukoliko filter ima adekvatan kapacitet i ako je filtracioni materijal naseljen kolonijama korisnih bakterija. U daljem tekstu biće reči upravo o tome kako odabrati i ispravno održavati adekvatan filter u Nature akvarijumu.

Iako postoji dosta različitih vrsta filtera, u Nature akvarijumu su najzastupljeniji eksterni kanister filteri. Prednost ovih filtera je da osim mesta za ulazni i izlaznu granu ne zahtevaju nikakvo dodatno mesto u samom akvarijumu, pa samim tim ne postoji ni limit u postavljanju i kompoziciji biljaka, drveća i kamenja u okviru samog layout-a. Takođe ne blokiraju niti oduzimaju mesto za rasvetu za razliku od krovnih (top) filtera.

Kod kanister filtera kapacitet filtriranja je dobar zbog efikasnog prolaska vode kroz filtracione slojeve, a isto tako je i gubitak rastvorenog CO2 sveden na najmanju meru jer je ceo sistem potpuno fizički zatvoren. CO2 se generalno dodaje u vodu da bi pospešio fotosintezu koju vrše akvarijumske biljke, ali treba voditi računa o tome da kako se lako rastvara u vodi, isto tako lako je i napušta. Upravo zato se, iako ne možemo sprečiti prirodni gubitak CO2 preko vodene povšine koja je u kontaktu sa atmosferom, ovom vrstom filtracije možemo svesti gubitak ovog nama dragocenog gasa u nekim drugim delovima.

Zapremina filtera i protok

Važna stvar koju treba imati na umu prilikom odabira adekvatnog kanister filtera jesu, kapacitet (zapremina) filtera i protok njegove pumpe. Dok veći filter može da primi više filtracionog materijala, sa njime raste i kapacitet i sposobnost samog filtriranja. Protok pumpe određuje drugu bitnu karakteristiku, koja se sastoji u tome koliko će puta voda procirkulisati kroz sam filter u nekoj jedinici vremena. Što se cirkulacija vode odvija frekventnije, to će i sama akvarijumska voda biti čistija. Evo nekih smernica za odabir filter po protoku pumpi u Nature akvarijumu: 6 l/min (360 l/h) za akvarijume veličine 60-180 l, 20 l/min (1200 l/h) za akvarijume od 180-300 l, i 30 l/min (1800 l/h) za akvarijume zapremine 300-600 l.

Suviše jak protok može dovesti do čupanja biljaka iz podloge ili savijanja i lomljenja njihovih stabala i na taj način ometati formiranje layout-a kakav je planiran. S druge strane, adekvatan protok može drastično pospešiti rast biljaka. Ovo se odnosi na transport CO2 i hranljivih supstanci vodenom strujom koja kruži akvarijumom do svakog dela akvarijuma i biljaka u njemu. Na taj način omogućava se da biljke efikasno usvajau navedene stvari iz vode. Ukoliko ne bi postojao protok vode u akvarijumu, CO2 i molekuli hranljivih supstanci bi bili limitirani na malo područje, pa samim time bi došlo do degradacije biljnog fonda u samom akvarijumu.

Vodena struja, takođe spira i odnosi organske materije koje se talože na listovima biljaka.

Ova prljavština može biti uzročnik ekspanzije algi ili okidač za neku od bolesti riba. Prljavštinu koja slobodno pliva u vodi u jednom trenutke će uvući usisna grana filtera i odvesti je do filtracionih slojeva gde će se posredstvom korisnih nitrifikacionih bakterija potpuno razložiti.

Filtracioni materijal

Porozna, gruba površina keramičkih prstenova i aktivni ugalj su glavni filtracioni materijali koji se upotrebljavaju u Nature akvarijumu. Čestice prljavštine koje se plivaju slobodne u vodi bivaju uvučene u filter i uhvaćenje na grubu površinu filterskog materijala, dok aktivni ugalj ima ulogu u odstranjivanju rastvorene prljavštine. Ova prljavština koja se nakuplja u filteru služi kao hrana mnogobrojnim mikrobima, kao što su bakterije i protozoe, koji zatvaraju ceo ciklus razgrađujući je u potpunosti.

Međutim, ukoliko se u filteru natalože nakupljena pljavština, raspadnuta organska materija i celuloza koja potiče od raspadnutih delova biljaka, doći će do smanjenja protoka, a samim tim i do smanjenja kapaciteta filtriranja. Na taj način dolazi do pojave koja je poznata kao začepljenje filtera. Kao rezultat toga nastupa ekspanzija algi, kao i smanjenje čistoće i prozirnosti vode.

Da bi se začepljivanje kao krajnje negativna pojava izbeglo, potrebno je redovno čišćenje filtera. Prilikom čišćenja skoro uvek dolazi do gubitka dela bakterija koje obitavaju u filteru, pa da bi se taj gubitak minimizovao, potrebno čišćenje izvesti tako što se u kofa napuni akvarijumskom vodom i filterski materijal opere u njoj. Ovom prilikom bi trebalo zameniti i aktivni ugalj novim pakovanjem. Čišćenje filtera se generalizovano, nameće kao obaveza svakih 3 do 6 meseci. Ukoliko u akvarijumu postoji veliki broj riba i ako se u njega redovno unose veće količine hrane za ribe, ili ukoliko dođe do meltinga krupnih listova Cryptocorina dolaziće do bržeg prljanja filtera, pa je samim tim potrebno je češće vršiti čišćenje filterskog materijala.

Iako absorbciono dejstvo aktivnog uglja traje svega dve do tri nedelje, može se i posle tog perioda nastaviti sa njegovim korišćenjem, jer zahvaljujući njegovoj poroznoj strukturi, predstavlja idealan materijal za naseljavanje kolonija korisnih filterskih bakterija. Međutim, preporučuje se zamena aktivnog uglja prilikom svakog čišćenja filtera.

Ulazna i izlazna grana filtera

Na kraju, potrebno je napraviti poseban osvrt na pozicija i mesto postavljanja ulazne i izlazne grane filtera u akvarijumu. Sa estetske strane, ukoliko se ulaz i izlaz postave na vidljiviji deo ili bez vođenja preterane brige o strujanju modenog mlaza, doći će do narušavanja i kvarenja izgleda samog layout-a. Iz navedenih razloga, u Nature akvarijumu za ulaznu i izlaznu granu se koriste lily pipe koje si izrađene od stakla po posebnom dizajnu koji omogućuje adekvatno strujanje vode u akvarijumu.

Izlaznu granu je potrebno postaviti u prednjem delu akvarijuma u zoni niskorastućih biljaka prednjeg plana, kako bi snažna vodena struja koja izlazi iz filtera, bez prepreka cirkulisala po celom akvarijumu. Na ovaj način vodeni mlaz koji izlazi iz lily pipe udara o površinu stakla na suprotnoj strani i vraća se oslabljen nazad, ne remeteći rast visokih biljaka zadnjeg plana. Ukoliko dođe do ometanja slobodnog protoka vodene struje, doći će i do stvaranja zona koje akumuliraju prljavštinu i otpad i na taj način do stvaranja algi. Krajnji zaključak je da je pre stvaranja setup-a potrebno dobro razmisliti o mestu postavljanja lily pipe i o potrebi vizuelizacije kruženja vodene struje u samom akvarijumu kako sami delovi layout-a ne bi stvarali prepreke cirkulaciji vode.

Primer 1:

Aquarium: Cube Garden Clear; W90 x D45 x H45 (cm)
Lighting: Solar (NAG-150W Green Lamp), turned on for 10 hours per day
Filter: Super Jet Filter ES-600 (Bio Cube, anthracite) ⁽¹⁾
Substrate: Aqua Soil Amazonia, Bright Sand, Power Sand Special M, Bacter 100, Clear Super, Tourmaline BC, Penac W/for Aquarium, Penac P
CO₂: Pollen Glass Large 30 mm, 3 bubbles per second via CO₂ Beetle Counter (using Tower/20)
Aeration: 14 hours after the light is turned off using Lily Pipe P-4
Additives: Brighty K, Green Brighty STEP2
Water change: 1/3 once a week
Water quality: Temperature 25ºC, pH 6.8, TH 10 mg/l
Aquatic plants: Riccia fluitans, Glossostigma elatinoides, Echinodorus tenellus, Eleocharis acicularis, Eleocharis vivipara
Aquatic animals: Hyphessobrycon herbertaxelrodi, Otocinclus sp., Caridina japonica, Crossocheilus siamensis

Primer 2:

Aquarium: Cube Garden 180-P; W180 x D60 x H60 (cm)
Lighting: Solar (NA lamp MH-150W Green) x 3 units, turned on for 10 hours per day
Filter: Super Jet Filter ES-2400 (Bio Rio, NA Carbon)⁽²⁾
Substrate: Aqua Soil Amazonia, Power Sand Special L, Bacter 100, Clear Super, Tourmaline BC, Penac W/for Aquarium, Penac P
CO₂: Pollen Glass Beetle Series 50 mm, 6 bubbles per second via CO₂ Glass Counter (using Tower/20)
Aeration: 14 hours after the light is turned off using Lily Pipe P-6
Additives: Brighty K, Green Brighty STEP2
Water change: 1/3 once a week
Water quality: Temperature 25ºC, pH 7.0, TH 20 mg/l
Aquatic plants: Hemianthus callitrichoides, Eleocharis acicularis
Aquatic animals: Hemigrammus bleheri, Otocinclus sp., Caridina japonica, Crossocheilus siamensis
⁽¹⁾Super Jet Filter ES-600

Size/ 180xH420mm
Capacity/ 6 liters
Flow Rate/ 5.5L/min.(50Hz), 6.0L/min (60Hz)
Maximum Head/ 2.1m(50Hz), 2.7m(60Hz)
Accessories/ Outflow glass pipe, Inflow glass pipe, Hose 13mm(12/16mm), Hose clip
Filtration media/ Anthracite (Activated carbon in net) 4L, Bio Cube 20 2L

⁽²⁾Super Jet Filter ES-2400

Size/ 280xH555mm
Capacity/ 24 liters
Flow Rate/ 27L/min.(50Hz), 31L/min (60Hz)
Maximum Head/ 3.1m(50Hz), 4.3m(60Hz)
Accessories/ Outflow glass pipe, Inflow glass pipe, Hose 20mm(19/25mm), Outflow Hose 17mm(15/20mm), Hose Band(Large)
Filtration media/ Bio Rio L 16L

tekst preuzet sa: www.tfhmagazine.com

Filtracija u biljnom akvarijumu

Prvo se treba zapitati da li je filter uopšte potreban u biljnom akvarijumu i da li je zapravo moguće napraviti biljni akvarijum bez filtera? Odgovor je jednostavan DA, možemo napraviti biljni akvarijum bez filtera, ali je je u tom slučaju potrebno napraviti stabilan ekosistem u akvarijumu, gde će se razmena materija odvijati, što znači da je potreban što veći broj biljaka, tako i manja količina riba.

Power Head (fontanska pumpa), može doprineti poboljšavanju razemene samih materija i u dobro izgradjenom biljnom akvarijumu, filtracija samog Filterless akvarijuma zavisi od dobrog izbora biljaka, jer su u Filterless akvarijumu oni jedini potrošači štetnih materija iz vode, te se i ponašaju kao najprirodniji filter. Zbog zahtevnosti ovakvog postupka, poželjno je obezbediti, čak i minimalnu filtraciju, klasičnim filterima, zbog stabilnosti samog sistema. Početnicima se predlaže da krenu sa klasičnim filterima, kao što smo naveli, zbog kompleksnosti Filterless akvarijuma.

Filtracija koja se vrši u akvarijumu, može biti mehanička, hemijska i biološka, tako da ćemo napraviti mali osvrt na te metode filitracije tj. Što se MEHANIČKE filtracije tiče, obično se zasniva na filtriranju vode od vidljivih čestica koje se nalaze u samoj vodi, te vrlo lako možemo to uporediti sa ostacima hrane, čestice podloge pa i čvrstog metaboličkog otpada samih riba, sitne čestice biljaka, te možemo reći da mehanička filtracija omogućava prikupljanje vidljivih materija u samoj vodi.

Što se tiče HEMIJSKE filtracije vode, zasniva se na raznim filter materijalima koji imaju mogućnost „prikupljanja“ nekih hemijskih jedinjenja i elemenata iz vode, u šta možemo uvrstiti aktivni ugalj, zeolit, pa i razne smole koje mogu da utiču na sam hemizam vode. Jedan podatak koji sam pročitao je da Takashi Amano, dodaje aktivni ugalj pri formiranju akvarijuma, ali ga NIKADA ne menja, niti dodaje nove količine i možemo reći da se kasnije ponaša samo kao biološka filtracija.

BIOLOŠKA filtracija se zasniva na naseljavanju nitrifikacionih bakterija u filter materijalima i usko je možemo povezati azotnim ciklusom i procesom nitrifikacije, jer je biološki filter „zaslužan“ za uspostavljanje biološke ravnoteže u akvarijumu.

kanister filter

Moramo obraditi sam proces nitrifikacije da bi shvatili kako u stvari radi biološki filter, odnosno prelazak toksičnog amonijaka (NH3) u manje otrovne, ali ne i bezazlene Nitrite (NO2-) i Nitrate (NO3-). Treba napomenuti da riblji izmet, nepojedena hrana, raspad biološkog otpada dovodi do stvaranja amonijaka u akvarijumskoj vodi. Azotni ciklus koji je maločas naveden se uspostavlja putem odredjenih bakterija i to Nitrosomonas, bakterije koje Amonijak (NH3) preradjuju u Nitrite (NO2-) i Nitrobacter, bakterije koje Nitrite (NO2-) preradjuju u Nitrate (NO3-), tako da je krajnji produkt ovog procesa Nitrat, koji je nama u neku ruku najvažniji, jer predstavlja izvor hrane našim biljkama koje vrše denitrifikacioni proces. Proces denitrifikacije se takodje može odigravati u podlozi, kao i u klasičnom filteru sa posebnim filtracionim materijalima. (Opširnije o denitrifikaciji u klasičnom filteru, biće predstavljeno u zasebnom tekstu)

Uspostavljanje biološke ravnoteže se često naziva i cikliranje, odnosno uspostavljanje Azotnog ciklusa, koji je naveden u prethodnom pasusu. Vreme je obično ograničavajući faktor „cikliranja“ samog akvarijuma, koji možemo ubrzati početnom kulturom nitrifikacionih bakterija, što se može uraditi putem preparata koji sadrže navedene kolonije bakterija ili na drugoj strani, dodavanje filter materijala iz postojećeg u novoformirani akvarijum tj. filter. Neki smatraju da se proces cikliranja ne može započeti bez riba u samom akvarijumu, dok se sa druge strane smatra da se izvor amonijaka može naći i drugim putem u akvarijumu. Možemo reći da se proces cikliranja ranije započinje ubacivanjem i samih riba u akvarijum, dok se prilikom „prirodnog“ stvaranja amonijaka, obično sam proces produžava.



Izbor filtracije u biljnom akvarijumu dosta zavisi i od samih riba, jer iako je već ustanovljeno da biljke bolje usvajaju Amonijum jon (NH4) od nitrata, moramo misliti i na stanovnike biljnih akvarijuma, te je poželjno koristiti klasične filtere, kako bi smanjili mogućnost pomora ribe, a i samu pojavu algi, jer iako biljke usvajaju (NH4) brže od Nitrata, isto tako i same alge imaju veću mogućnost za napredovanje. Naveden je Amonijum jon, umesto amonijaka, jer većina biljnih akvarijuma ima pH vrednost ispod 7, najčešće zbog dodavanja CO2.

Oko efikasnosti filtera, slobodno možemo reći da je srazmeran svojoj količini filter mase, kao i samog protoka kroz isti. Za biljne akvarijume, dovoljan je protok „dva akvarijuma“ na sat vremena, što bi se reklo da je za akvarijum od 300 litara, dovoljan protok od 600 litara na sat. Protok vode kroz akvarijum je veoma bitan, baš zbog razmene, u ovom slučaju hranljivih materija u biljnom akvarijumu.


U biljnoj akvaristici, treba izbegavati wet-dry filtere, naročito zbog gubitka CO2 koji se javlja pri njihovoj upotrebi. Takodje treba izbegavati sve filtere koje pokreće vazdušna pumpa, u šta spadaju unutrašnji Corner filteri, kao i Tube sudjerasti filteri. Gore navedeni filteri se uglavnom ne propuručuju, što zbog neefikasnosti, što zbog velikog gubitka CO2 pri njihovoj upotrebi, te im nećemo posvećivati dosta pažnje. Najčešće korišćeni filteri u biljnim akvarijumima su tzv. kanister filteri, koji predstavljaju dobar, možda najbolji izbor, zbog svoje kompaktnosti, mogućnosti sakrivanja ispod police, kako zbog lake manipulacije, tako i zbog solidne količine filter medija.

podni filter

Krovni filteri se mogu koristiti u biljnoj akvaristici, ali pod uslovom da voda ne „kaplje“ sa visine, već da se propusnici krovnog filtera nalaze potopljeni u samoj vodi. Prednosti krovnih filtera su ti što se veoma lako čiste, veoma su dostupni za manipulaciju, ali i samo "skrivanje" samog filtera, predstavlja solidan izbor. Takodje treba izbegavati podne filtere, koji se montiraju ispod podloge, jer mogu izazvati dosta nevolja sa samim čišćenjem, ali se mogu iskoristi u nekim long term akvarijumima.

UNUTRAŠNJI POWER FILTER

Unutrašnji motorni filteri se takodje mogu koristiti, ali zbog male zapremine filtracionog materijala nisu poželjni pri čuvanju nekih zahtevnijih riba u biljnim akvarijumima, jer ne mogu dovoljno brzo da odreaguju na skok amonijaka koji je u biljnom akvarijumu itekako moguć. U mane takodje možemo svrstati sam filter koji se nalazi u samom akvarijumu, koji sem što oduzima mesto u akvarijumu, dosta oduzima od lepote samog akvarijuma, te ga treba maskirati raznim biljkma.Čišćenje samog unutrašnjeg filtera je dosta komplikovano, jer će dosta mehaničke nečistoće će završiti u samom akvarijumu, pri vadjenju samog filtera.

HANG ON FILTER

Hang ON ili viseći filteri, filteri koji se obično koriste kod manjih akvarijuma, baš zbog manje količine filter materijala. Čišćenje ovih filtera je veoma lagano, kao i njegova montaža, puštanje u rad i sama estetika ovog filtera, jer se obično namešta na zadnjoj stranici akvarijuma.   UV-C spada u sterilizatore, te ih možemo svrstati u neki vid filtracije, ali nas efikasno može osloboditi takozvane „Zelene vode“ odnosno dijatomeja (više o dijatomejama u tekstu VRSTE ALGI). Kod UV-C sterilizatora se dovodi u pitanje slom nekih hemijskih elemenata, kao što je npr. Fe, te se preporučuje veoma kratka upotreba UV sterilizatora kod biljnih akvarijuma.

DIATOM FILTER

Diatom filter spada u mehanički vid filtera koji se takodje koristi kod „napada“ dijatomeja i ostalih vidova nečistoća. Radi po principu visokog broja obrtaja i sitnih praškastih filter medija, koji sa lakoćom mogu da prikupe i najfinije čestice. Upotreba diatom filtera ne bi trebala da prelazi 8 sati nedeljno. Mana ovog filtera je sama cena, ali je zasigurno opravdana. Naravno, tu su i stakleni DIY filteri, spadaju u veoma dobre, baš zbog velike zapremine filter materijala, ali su obično robusni, često sakrivaju jednu stranu akvarijuma, imaju manu prelivnih cevih koja može dovesti do začepljenja sistema i samim tim prelivanja vode van akvarijuma.

UV-C STERILIZATOR

Izbor filtracije ipak „pada“ na samog vlasnika akvarijuma i od zahteva stanovnika, kako biljaka, tako i samih riba. Postoje još mnogi filteri koje nećemo objašnjavati u ovom tekstu, jer smatramo da više spadaju u domen akvarističkih riba.

vrste algi

Pitanja i odgovori
Šta podstiče slatkovodne alge u biljno uređenom akvarijumu ? Alge će se razvijatu uvek ako imamo nauravnoteženi akvarijumski sistem. Šta uzrokuje ovako nestabilan i neuravnotežen sistem ? Isto ono što je od velikog značaja za sam pravilan razvoj biljaka a to su: NO3, PO4, CO2, mikro i makro elementi

U ranijem dobu razvijanja akvaristike mislilo se da NO3 i PO4 imaju posebnu ulogu u razvoju algi, međutim u nekoliko navrata je dokazano da navedene hranljive materija (čak i ako se predoziraju) ne stvaraju pojavu algi. Naprotiv u smanjenim koncentracijama navedenih elemenata, postoji veća mogućnost za pojavu algi.
Pravi razlog za pojavom algi ipak leži na drugom mestu, najveću grešku akvarista može da napravi ukoliko počne sa smanjivanjem nutrijenata kao potencijalnim izazivačem algi, takva metoda naglog smanjivanja nutrijenata će da pospeši razvoj algi.
Pravi razlozi za pojavom alge leže u:

1. Niskom nivou O2
2. Nedovoljna cirkulacija vode
3. Organsko gomilanje
4. Ne ciklirani akvarijum

1. Nizak nivo O2 u vodi može biti prouzrokovan sa visokim temperaturama (letnji period), zaprljan filter, slabo strujanje vode.

2. Nedovoljna cirkulacija vode može da dovede do lošeg transportovanja hranljivih materija, iako se redovno pažlivo dodaju adekvatne količine CO2, NO3, PO4. Strujanje vode mora biti adekvatno da bi se ove hranljive materije dostavile svim biljkama, jače pumpe, veći broj pumpi sve u zavisnosti od veličine I uređenja akvarijuma, ovo se posebno odnosi na jako ubiljene akvarijume.

3. Organski otpaci se vremenom gomilaju, u ovo se ubraja višak hrane za ribe, riblji izmet kao nusprodukt metabolizma, truli listovi, itd. Puževi I mali rakovi mogu u mnogome da pomognu u razlaganju ovih organskih otpadaka, i oni predstavljaju svrsishodnu kariku u lancu.

4. Ne ciklirani akvarijum, znači prebrzi start bez razvijenih nitrifikacionih bakterija unutar filtera takođe dovodi do potencijalne opasnosti od stvaranja algi.

Ne ubiljeni ili slabo ubiljeni akvarijumi
U ovakvim akvarijumima višak organskih materija i amonijakamože da rezultira pojavom algi.. Redovne nedeljne promena vode (25-50%), stvaranje umerene agitacije površine kako bi se postigla bolja razmena gasova, održavati adekvatan protok vode i redovno čišćenje filtera najbolja su rešenja za održavanje akvarijuma bez algi.
Amonijak (NH3), amonijum (NH4) i nitrit (NO2) treba održavati na 0 ppm. Nitrat (NO3) nivo treba održavati ispod 30 ppm. Fosfate (PO4) nivo treba odrežavati ispod 0,5 ppm.
Svetlo ne bi trebalo da radi duže od 10 sati dnevno. Treba imati na umu da alge korist jako svetlo, treba se truditi da prilikom izbora lokaciej za akvarijum to bude u nekom yasenčenom delu našeg životnog prostora, znači dalje od prozora da bi se izbegli prirodni izvori svetlosti. Direktnim izlaganjem sunčevim zracima povećavamo šansu pojave algi u akvarijumu.

Ubiljeni akvarijumi
Ubiljeni akvarijumi su malo složeniji, jer se ne treba brinuti samo za ribe, tu su i biljke. Istina je da će biljke donekle održavati kvalitet vode, ali šta se događa kada odjednom doživimo naglo nagomilavanje algi , postavlja se pitanje, kako je to moguće ?.

Šta pruzrokuje pojavu algi u ubiljenom akvarijumu ?

U nekim tekstovima se može naići na podatak da pojavu algi u ubiljenom akvarijumu prouzrokuje prekomeran nivo hranjivih materija kao što su NO3 i PO4 uglavnom se u tim tekstovima navodi da se treba smaniti nivo hranljivih materija. Najčešće smanjivanje NO3 i PO4 uglavnoim dovodi do još veće ekspanzije algi u akvarijumu što nas još više dovodi u probleme.
U jako ubiljenim akvarijumima sam produkt ribljeg metabolizma (riblji izmet) sam po sebi nije dovoljan za uspešan i pravilan razvoj biljaka bez prisustva algi. Biljka se slične ljudima, zahtevaju umerenu i adekvatno izbalansiranu prihranu da bi se uspešno i pravilno razvijale.

Najčešći mogući razlozi za pojavu algi u akvarijumima.

1. Neciklirani akvarijum

Kod većine novih neiskusnih akvarista alge se pojavljuju u prva 2 mesec po pokretanju akvarijuma. U novoformiranim akvarijumima najčešći nedostatak ujedno i pojava algi jesu upravo korisne bakterije koje pomažu u balansiranju čitavog sistema. Navedene bakterije imaju ulogu u organskoj razgradnji, učestvuju u nitrifikacionom procesu.
Da bi se izbjegli problemi takvog tipa u početku se koriste preparati ili se koristi filter masa iz nekog već cikliranog akvarijuma.

Pošto biljke rastu puno bolje u hranjivoj podlozi uglavnom se preporučuju brendirane već gotove hranljive podlogee koje su uglavnom dostupne u svim malo bolje opremljenim akvarističkim radnjama. Ovakve gotove podloge uglavnom sadrže razne korisne bakterije koje su uključene u razgradnju organskih materija, uključene su jednim delom i u , redukciju i oksidaciju teških metala i gasova koji se mogu stvoriti unutar same podloge usled raspadanja organskih materija. To znači da se korisćenjem običnih podloga tipa pesak ili šljunak ne uspostavlja odgovarajuće okruženje za vodene biljke posebno pri slabom osvjetljenju odnosno takozvanim low-tech uređenim akvarijumima.

Komercijalne akvarijumske podloge kao što je već navedeno u sebi sadrže neke od korisnih bakterija koje potpomažu u procesima koji se odvijaju unutar akvarijuma, da bi se sve odvijalo kako treba potebno je uraditi određene pripreme. One se sastoje iz pripreme podloge, neophodno je podlogu potopiti u zasebnu posudu na 1 do 2 meseca, na ovaj način izbegavamo zamućivanje akvarijumske vode, pored toga možemo da izbegnemo i naglu pojavu algi u još ne zacikliranom akvarijumu jer će tek natopljena akvarijumska podloga da ispusti u vodu veće količine hranljivih materija koje će alge da iskoriste.
U toku samog procesa pripremanja podloge neophodno je dodavati vodu ukoliko dođe do njenog isparavanja jer podloga mora da ostane potopljena u toku celokupnog procesa pripreme.
Uz sve ove pripreme neophodno neophodno je da se voda kojom se puni akvarijum takođe pripremi odnosno ona treba da bude nehlorisana, ovo se može postići na razne načine, upotrebom preparat za to već namenjenih, aerizacijom ili jednostavnim odlaganjem vode u zasebne posude u kojima će voda da stoji da bi se za nekoliko dana voda sama oslobodila hlora.
Voda se dodatno može pripremiti zagrevanjem na oko 26 c, ovako pripremljenu vodu možemo dodavati u akvarijum.

2. Neadekvatna cirkulacija vode unutar akvarijuma

Kvalitetna cirkulacija vode je od velike važnosti za kvalitetno funkcionisanje čitavog eko sistema. Uz adekvatnu cirkulaciju ravnomjerno će se raspodeliti hranjive materije koje će lakše biti dostupne biljkama. Orijentaciono se uzima da je potrebno da se voda unutar akvarijuma prociklira između 5 i 8 puta u toku jednog sata, naravno ovo se uzima orijentaciono sve u zavisnosti od samog uređenj. Neki akvaristi preferiraju jače strujanje vode, dok drugi više preferiraju slabije strujanje, iz ovog se da zaključiti da se to svodi na empirisku metodu.

Površinska agitacija će osigurati adekvatnu razmenu gasova unutar vode akvarijuma i ambijenta izvan akvarijuma ujedno sprečiće pojavu tankog filma koji se može pojaviti na samoj površini nakon formiranjaDodavanje CO2 u vodu uz adekvatno osvetljenje omogućava biljkama process fotosinteze u kojem je nusprodukt O2 koji je opet preko potreban ribama i ostalim stanovnicima u akvarijumu. U letnjem period najveći neprijatelj biljkama i ribama nije povišena temperature već upravo neadekvatna cirkulacija vode i razmena gasova.
U ubiljenim akvarijumima neophodno je održavati visok nivo O2 isto kao što je neophodno održavati i visok nivo CO2.

3. Neuravnoteženosti između nivoa svetlosti, CO2 i ostalih nutrienata

Za pravilan rast biljaka neophodni su makro elemenati: ugljenik (C), kiseonik (O), azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S), od mikro elemenat: gvožđe (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), bor (B), nikal (Ni), hlor (Cl) i molibden (Mo).
U odnosu na mikro hranljive elemente biljke imaju veće zehteve prema makro elementima. Makro i Makro hranljive materije može biti dodavan u akvarijume preko već gotovih komercijalno dostupnih preparata gde su svi elementi izbalansirani ili ih možemo dodavati pojedinačno po potrebi. Mora se naglasiti da postoji razlika između doziranja hranjivih materijau akvarijume sa samo nekoliko biljaka i gusto ubiljenih akvarijuma, naravno ulogu imaju i vrste biljaka koje se koriste, neke biljke su manje a nake su više zahtevne po pitanju hranljivih materija.

Jedna od bitnih stavki koje moramo uzeti u obzir je vrsta osvetljenja ujedno i postavka osvetljenja iznad akvarijuma. Samo postavljanje izvora svetla može biti nisko, srednje ili visoka postavka svetla iznad akvarijuma.
Jači intezitet svetla ubrzava rast biljaka, srazmerno sa ubrzanim rastom dolazi i do većeg trošenja hranljivih materija.
Ubiljeni akvarijumi su kompleksni i dinamički ekosistemi, koji u najvećoj meri zavise od nas. Priroda nema puno utjecaja na ove izolovane ekosisteme, iz tog razloga smo odgovorni ukoliko dođe do napretka ili nazadovanja unutar ekosistema.

Biljke trebaju stabilne nivoe hranjivih materija da bi imale kvalitetan napredak. Uspostavljanje ove ravnoteže pada na akvaristu, on je taj koji mora naći tu ravnotežu u tom procesu ne postoji jedinstvena formula, neophodno je eksperimentisati i pronaći adekvatni balans.

Donekle se možemo orijentisati na osnovu sledećih primera:

Intezitet akvarijumskog svetla:

Niski inteziteti se kreću između 0,3 do 0,5 W / L
Srednji inteziteti se kreću između 0,5 do 0,8 W / L
Visoki inteziteti se kreću od 0,8 W / L ili više

Kako izračunati neophodan intezitet svetla?

Podelite ukupnu snagu akvarijumskog osvetljenja izraženu u vatima sa zapreminom akvarijuma izraženu u litrama na taj način se može dobiti odnos svetlo zapremina.

Primer:
Akvarijum od 180 litara i ima 2 x 30 W fluoroscentnih cevi.
2x30 W = 60 W
60 W podeljeno sa 180 L = 1.25 W / L = 0,33 W / L
Po ovom izračunavanju dobijamo da je ovo low-light akvarijum

U zavisnosti koji način osvetljenja izaberemo dobijamo različiti tip akvarijuma:
Low-light
Medium-light
High-tech
Unutar ove podele možemo uraditi još jednu podelu koja se zasniva na načinu prihrane i dodavanja ili nedodavanja CO2. Iz toga proizilazi sledeća podela:
Low light-Low-tech Ukoliko imate jako zauzet život, dugo radno vreme uopšteno zauzeti ste i nemate puno vremena za česte i redovne promene akvarijumske vode.
U tom slučaju, najbolje je odabrati Low light-Low tech uređen akvarijum, koje treba svega nekoliko promjena vode godišnje.
Iako biljke najviše hranjivih materija dobijaju preko podloge moramo imati na umu da se podloga osiromaši hranljivim materijama nakon otprilike 6 do 12 meseci. Kako bi se ovo sprečilo neophodno je u akvarijum dodati peko suvih ili tečnih preparata umerene doze makro i mikro elemenata.
Low light-High-tech Ovaj metod znači manje svetla, manje hranjivih materija,redovno dodavanje CO2.I za ovaj tip akvarijuma važi isto pravilo o povremenom dodavanju suvih ili tečnih preparata odnosno dodavanjem određene doze makro i mikro elemenata.
Zamena vode se svodi na nedeljne ili dvonedeljne promene vode, što je znatno češće i zahteva više obaveza u odnosu na prethodni Low light-Low tech.
High light-High-tech Ako je izbor pao na ovaj tip uređenja u ovom slučaju neophodno je hranljiva podloga, jači intezitet osvetljenja, shodno ovome ide i redovno dodavanje makro i mikro elemenata, redovno dodavanje CO2, redovne i velike promene vode nedeljno kako bi se sprečila prekomerna doza hranljivih materija.
Jedan od najboljih načina za doziranje hranjivih materija je poznata kao EI (Estimative Index), koji je izumio i popularizirao Tom Barr.

Za moj 160 litara High-tech gusto ubiljen akvarijum sa do 0, 8 W / L primenjivao sam sledeći način doziranja:

CO2 oko 4 mehurića u sekundi, stanje pratiti preko Drop Checkera (25-30ppm).

Utorak - (nakon što je 50% ukupne zapremine vode promenjeno) 1 / 2 kafene kašike KNO3, 1 / 8 kafenih kašika KH2PO4.

Srijeda - 10ml Tropica Plant Nutrition

Četvrtak - 1 / 2 kafene kašike KNO3, 1 / 8 kafene kašike KH2PO4

Petak - 10ml u Tropica Plant Nutrition

Subota - 1 / 2 kafene kašike KNO3, 1 / 16 kafene kašike KH2PO4

Nedjelja - 10ml u Tropica Plant Nutrition

Ponedjeljak – Ništa nisam dozirao

Utorak je uzet kao dan sa kojim se počinje od početka ( zamena 50% vode i hranjiva promena re-doziranje kao što je gore navedeno).

Većina biljaka mogu rasti pod sva tri navedena svetlosna uslova, ukoliko CO2 nije ograničavajući faktor. Na primer Hemianthus calitrichoides Kuba (HC) treba jak intezitet svetla da bi mogla da se razvija u prvom planu i da formira tepih. To nije istina! Ova biljka može da se razvija i ukoliko imamo slabiji intezitet svetla, ukoliko CO2 nije ograničen. U CO2 ograničenom sistemu HC kao i mnoge druge biljke će rasti prema gore pokušavajući da dopre do iznad površine vode gde je dostupan atmosferski CO2. Mnogi imaju mišljenje da biljke kada rastu prema površini zahtevaju jači izvor svjetla to nije uvek pravilo.
Najčešći razlog da biljke razvijaju svoje izdanke prema površini je upravo u nedostatku CO2, isto se dešava ukoliko imamo I pojavu topljenja listova, u oba slučaja najčešći razlog je nedostatak CO2.

4. Nedovoljna akvarijumska higijena i održavanje sistema

Nakon završenog procesa cikliranja akvarijuma dolazi do sve većeg gomilanja organskih materija što dovodi do zagušivanja filter mase unutar filtera, biljna masa se povećava do točke gde akvarijumsko održavanje postaje neophodno.

Od tog momenta neophodno je redovno menjanje vode, prilikom svake izmene vode preporučuje se sifoniranje podloge. Nema potrebe za dubinskim sifoniranjemu jako ubiljenim akvarijumima da ne bi došlo do pomeranja i eventualnog oštećivanja korenskog sistema, dovoljno je da se pokupe otpali listovi i vidljive nečistoće na površini podloge.
Filter u akvarijumskom sistemu ima ulogu da ukloni nečistoće koje se nalaze u vodi, nutrifikacione bakterije koje su nastanjene u filter masi potpomažu razgradnju organskih materija.
Spoljni filteri su funkcionalniji od unutrašnjih filtera, jedan od razloga je što spoljašni filter zadržava svu prikupljenu nečistoću izvan akvarijuma, što nam olakšava samo čišćenje filter mase.
Začepljen filter ima smanjenu cirkulaciju, treba ih čistiti redovno, koliko često zavisi od vrste pumpe odnosno snage same pumpe i od kapaciteta filter mase. Naravno ne smemo zaboraviti ni količinu riba unutar akvarijuma, ukoliko je veća količina riba u akvarijumu tada će i samo prljanje akvarijuma biti veće u odnosu na akvarijume u kojima je manje riba.
Prilikom čišćenje filtera odnosno filter mase potrebno je obratiti pažnju da se filter masa ne pere sa vodom koja sadrži hlor. Voda koja sadrži hlor može smanjiti količinu korisnih bakterija koje su oformljene unutar filtera.

Periodična promena vode je vrlo važna i preporučuje se obavljati je na nedeljnom nivou, ovo se uglavnom odnosi na High light-High-tech tip akvarijuma.
High-tech tipovi akvarijuma zahtevaju česta doziranja hranljivih materija (3x nedeljno) iz tog tog razloga se upravo preporučuje nedeljna promena vode kako ne bi dolazilo do prekomernog nagomilavanja hranljivih materija.
Low-tech tipovi akvarijuma ne zahtevaju tako redovne zamene vode, jer je kod njih dodavanje hranljivih materija ređe, iz tog razloga teže može doći do nagomilavanja istih.. Kod low-tech akvarijuma dovoljno je menjati 50% vode svakih 2 meseca.

5. Ostali načini suzbijanja prekomernih naslaga algi

Određene vrste organizama koji se drže u akvarijumima ribe i rakovi takođe mogu ušestvovati u održavanju higijene u akvarijumu.

Jedan od favorita je račić Caridina multidentata (bivši C. japonica), ovu vrstu račića je popularizirao Takashi Amano. Ta kozica je vrlo delotvorna kada je u pitanju končasta alga. Pored toga što ova vredna kozica jede alge hrani se i ribljim ostatcima i ribljim otpadom, kozice sve ovo razgrađuju na prostija jedinjenja.
Otocinclus vittatus je riba koja naraste svega 3,5 do 5 cm, vrlo je koristan stanovnik akvarijuma, hrani se dijatomejama.
Crossocheilus siamensis je još jedan stanovnik akvarijuma koji pomaže u borbi protiv crne bradate alge poznate i pod nazivom BBA. Crossocheilus siamensis je riba koja naraste do 14 cm iz tog razloga nije preporučljiva za manje akvarijume.
Nerita sp. je puž koji se sve češće može naći u akvarijumima, pored interesantnog izgleda njegova uloga je i u održavanju higijene u akvarijuma. Ova vrsta puža se hrani sa zelenom bradatom algom koja se najčešće javlja na dekoraciji (kamen, drvo) . Prilikom držanja ove vrste puževa u akvarijumu treba obratiti pažnju na njihovu populaciju, naime oni polažu jaja koja su bele boje, nekada ako je populacija prevelika može da dođe do prenagomilavanja jajašaca ove vrste puža i to izgleda neugledno.

VRSTE ALGI I NAČINI TRETIRANJA

Alge su sastavni deo akvarijuma i nemoguće je osloboditi se algi u potpunosti, alge su neprijatelj koga ne možemo da pobedimo, ali se protiv njih možemo uspešno boriti ako shvatimo na koji način možemo da ograničimo njihov broj i njihovu ekspanziju u akvarijumu tako da ih svedemo na minimum.
Spore algi možemo da nadjemo svuda u sredini u kojoj živimo u zemlji, vodi pa i u vazduhu, znajući da se nalaze svuda oko nas onda i nije čudna njihova pojava u akvarijumima. Jedna od stvari u borbi protiv algi ne smemo da smetnemo sa uma a to je da će alge uvek brže i bolje da iskoriste višak hranljive materije nego vaše biljke u akvarijumu . Da bi se ovo sprečilo u akvarijumu bi trebalo da se nalaze i neke od brzorastućih biljaka kao što su Vallisneria spiralis, Sagittaria subulata, Hygrophila difformis i druge, one samim svojim brzim rastom troše višak hranljivih materija iz vode. Za pojavu prekomerne količine algi odgovorna je količina fosfata i nitrata , treba da se trudimo da ih održimo na minimalnom nivou, to se najlakše postiže redovnom zamenom vode i pravilnim hranjenjem riba . Na pojavu algi bitno utiče sam intezitet svetla i period koliko je dugo akvarijum izložen osvetljenju , za uspešan i pravilan razvoj biljaka je nepotrebno da svetlo radi duži od 12 sati , dok će alge rad svetla preko 12 sati vrlo vešto da iskoriste u svoju korist. Za akvarijume u kojima se ne vrši dodavanje CO2 namamo potrebe za jakim osvetljenjem, naravno sa fotoperiodom od 12 sati, u protivnom dolazi do nagomilavanja algi.
I pored svega gore navedenog u tekstu postignutog balansa nemoguće je osloboditi se algi u potpunosti , postoje i hemiski preparati za otklanjanje algi ali oni resavaju problem samo na kratko vreme alge će se vratiti iz prostog razloga zato što uzrok za njihovu pojavu nije otklonjen. Upotrebom hemijskih preparat možemo da uništimo neke od biljaka delimično ili trajno i opet se vraćamoi na početak u borbi protiv algi.
Da bi se uspešno borili protiv algi u daljem tekstu biće objašnjene neke od najčešćih algi koje se javljaju u akvarijumima bilo na podlozi, staklu ili na samim biljkama.

POVRŠINSKA SKRAMA (Surface Scum)



Površinska skrama koja se poneka oformi u svom sastavu sadrži belančevine nju možemo formulisati i kao Bio-film, uzrok nastanka je najčešće povećana koncentracija organskih jedinjenja, slaba cirkulacija i nizak nivo rastvorenog CO2 u void. Niži prosti organizmi se lako razvijaju u ovakvoj sredini, organizmi kao što su različiti tipovi bakterija, zoo-spora, protozoa, malih crva i puževa. Često se oformljeni bio-film na površini vode vrlo kompaktan teško ga je odstraniti sa opreme koja se nalazi pri površini vode (cevi, grejači), na površina vode ponekad se formiraju masne fleke, boja može da se kreće od bledo bele do bledo zelene. U praksi se pokazalo da se ovaj površinski bio-film najlakše uklanja uz pomoć komada papira koji se položi pažljivo po površini tako da se masa nahvata na papir, umesto papira može se koristiti i komad tekstila, ovu radnju treba ponoviti nekoliko puta dok se veći deo površine ne očisti. Nako završetka ovog procesa potrebno je zameniti oko 80% vode sa već prethodno pripremljenom vodom, isprati filter masu I postaviti dodatnu pumpu koja će da poveća površinsko strujanje vode ili namestiti sprej bar da vrši pojačano strujanje vodene površine. Površinska skrama može da se javi u još jednom obliku koji se manifestuje u vidu bledo bele skrame koja se na dodir lako raspada, sama struktura ove skrame je mnogo tanja u odnosu na prethodno opisanu. Sa ovim oblikom površinske skrame se najlakše bori ukoliko se adekvatno postigne talasanje površine vode.

SVILENA ALGA, VODENA SVILA (Spirogyra - Silk Algae, Water Silk)



Svilena alga je dobila ime po izrazito finim nitima koje se fromiraju na listovima biljaka, najčešće se pojavljuje u akvarijumima koji sadrže visoke koncentracije hranljivih materija, visoke koncentracije CO2 ili prejak intezitet svetla. Razvija se veoma brzo stvarajući duge upletene niti. Organizmi koji se inače hrane sa algama ne pokazuju interesovanje za ovu algu. Ova vrsta alge se manulelno vrlo lako uklanja. Iz nekih empiriskih metoda dolazi se do zaklučka da se ova alga uglavnom javlja ukoliko je oslabljen protok unutar filtera. Pravilnim održavanjem filtera (redovnim čišćenjem filter mase) ujedno i adekvatnim protokom vode trebalo bi da se izbegne pojava ove alge.Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu već opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedinačno kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slučajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija povećana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja utiče na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu već opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedinačno kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slučajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija povećana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja utiče na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu već opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedinačno kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slučajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija povećana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja utiče na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.

KLADOFORA ALGA (Cladophora algae)



Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu već opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedinačno kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slučajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija povećana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja utiče na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.

CRNE (BRADATE) ALGE



Crne bradate alge poznate i kao crvene alge mogu da se pojave u akvarijumima kako sa kiselom tako i u akvarijumima sa baznom vodom. U akvarijumima sa tvrdom vodom crne alge se pojavljuje u obliku sitnih dlačica bele ili sive boje koje prave koncastu strukturu na ivicama listova ili na dekoraciji drvetu ili kamenu. Teško ih je ručno ukloniti, ova vrsta alge se ređe pojavljuje u akvarijumima gde se redovno se dodaje CO2, od 30-40 ppm. Neki napominju da se ređe javlja u akvarijumima, gde se voda NE MENJA često, a zdrave brzorastuće biljke mogu u potpunosti da spreče ovu algu da se razvija u akvarijumu.
Jedna od prevencija kada kupite nove biljke za svoj akvarijume se sastoji iz tog da dobro natopite biljke u slabom rastvoru varikine na 2 minuta, nakon ovoga bilke obavezno proprati sa čistom vodom pre sađenja u akvarijum.
Crne alge znaju obično i same od sebe da se povuku kada se ponovo uspostavi zadovoljavajući kvalitet vode, odnosno kada je novo fosfata i nitrata na niskom nivou.
Jedini prirodni neprijatelj ovih algi su ribe Crossocheilus siamensis .

ZELENE PRAŠKASTE ALGE



Zelene praškaste alge su u stvari zoo-spore koje se zadržavaju na samom staklu akvarijuma. One formiraju tanak zeleni sloj po površini stakla i za vrlo kratko vreme mogu prekriti celu površinu akvarijuma. Nije poznat tačan pravi uzrok za pojavu ovih algi ali je jedan od glavnih uzroka za njenu pojavu korišćenje jakog neadekvatnog inteziteta svetla.
Samo fizičko uklanjanje ove alge sa stakla neće nam pomoći u borbi protiv ove vrste algi, alga će nekih 30 do 60 minuta da pluta rasuta po vodi akvarijuma i nakon toga ponovo će da se uhvati za staklenu površinu. Iz nekog razloga ova alga izbegava biljke, drvo, kamen i ostalu dekoraciju, zadržava se iskljčivo na staklu.
Manjak hranljivih materija, odnosno održavanje nitrata na niskom nivou nije presudna za zaštitu od pojave i ekspanzije ove vrste algi. Najbolje rešenje u borni protiv ove alge je otkrivena od strane Tom Barra. Po njegovom proučavanju ove vrste alge i posvećenom vremenu u borbi protiv nje, treba da pustimo da se alga razvije, bez fizičkog odstranjivanja sa stakla. Ovog se treba pridržavati 10 do 20 dana, nakon ovog perioda alga će početi da razvija tanku prošaranu u više boja navlaku, na nekim mestima moći će da se primeti blago odpadanje algi u komadićima, to je pravi momenat da se alga odstrani sa stakla.

To je jedini način za uspešno odstranjivnja zelene praškaste alge iz akvarijuma.


ZELENA VODA ( CVETANJE ALGI )


Ovo vrsta algi je najčešći problem kod formiranja novog akvarijuma, pojavljuje se u periodu od 10 do 15 dana dolazi do nagle ekspanzije jednoćeliskih algi. Kao što je već navedeno pojava ove alge je karakteristično za novo formirane akvarijume u kojima se još nisu fomirale anaerobne bakterije ili kao rezultat većeg poremećaja u filtraciji vode (nagomilavanje nitrata, fosfata i amonijaka u vodi). Poremećaj ovih parametara je osnova za uzrok pojave zelene vode.
Šta se dešava sa ovom algom? Alge mnogo bolje i brže troše fosfate od biljaka samim tim dolazi do njihovog naglog širenja. Nihovo razvijanje ne ide u nedogled ova pojava zelene vode posle nekog vremena može sama od sebe da se povuče, alge svojom brzom ekspanzijom sagorevaju nitrate i kao proizvod reakcije dobijaju se nitrati koje troše biljke, tako da posle nekog perioda možemo da primetimo da voda sama od sebe počinje da se razbistrava.

Postoji nekoliko načina za brži način eliminacije ove pojave.

Prvi način je da se akvarijum u potpunosti zatamni sa crnim materijalom ili cnom plastičnom kesom za smeće. Ova metoda je pogubna i za same biljke u akvarijumu ali to je samo trenutno oštećenje biljaka, vremenom biljke će da se oporave. Prilikom korišćenja ove metode za oslobađanje od ove vrste algi potrebno je da obratimo pažnju na nivo nitrata u vodi, dolazi do naglog skoka nitrata zbog velikog broja odumiranja algi. Da bi se smanjila količina nitrata u vodi potrebno je da zamenimo veću količinu akvarijumske vode svežom pripremljenom vodom.

Drugi način je upotreba Diatom filtera, ova vrsta filtera koristi posebne medijume za filtriranje vode uz pomoć kojih se oslobađamo nagomilanih algi u vodi i kao rezultat dobijam čistu vodu.

Treći način je upotreba UV-Sterilizatora, ova vrsta filtera uništava alge putem UV zraka. Ukoliko koristimo ovaj način da bi se oslobodili od ove alge potrebno je da obratimo pažnju na količinu nitrata isto kao i u prvom načinu dolazi do njihovog naglog skoka, obavezna je zamena veće količine vode radi poboljšanja kvaliteta vode .

Četvrti način oslobađanja od zelenih algi je dodavanje veće količine dafnija u vodu dafnija se hrani ovom jednoćeliskom algom, mada u tom slučaju je potrebno da se ribe premeste iz akvarijuma da se riba ne bi hranila sa dafnijom. Ova metoda lepo izgleda u teoriji mada je teže ostvarljiva zbog same nabavke dovoljne količine dafnija.


ZELENE TAČKASTE ALGE




Razvoj i ekspanzija zelene tačkaste alge je usko povezana sa jakim svetlom i nedstatkom PO4 u akvarijumu, svetlo je neophodno za njen razvoj. Ova vrsta alge se može naći na akvarijumskom staklu i na spororastućim biljkama, zelena tačkasta alga teži da se sama izloži jakom svetlu. Zelena tačkasta alga se pojavljuje u akvarijumima i jedan je od indikatora nedostatka (PO4) i bez obzira na to sto redovno vršimo dodavanje CO2 u vodu. Možemo da održavamo njen razvoj i ekspanziju na niskom nivou. Kao preventive u zaštiti protiv ove alge, treba redovno nedeljno menjati vodu.
Ova vrsta algi moze sa stakla da se mehanički ukloni žuljanjem, struganjem sa alatkom namenjenom za tu namenu ili možete da koristite potrošenu kreditnu plastičnu karticu, ukoliko koristite plactičnu karticu izbegavate da oštetite staklo. Zelena tačkasta alga se širi u manjim grupama kako po biljkama tako i po staklu . U biljnim akvarijumima treba da obratimo pažnju da spororastuće biljke sadimo na mestima gde je svetlo slabijeg intezitet, na taj način bi se moglo izbeci pojava algi na listovima biljaka.


STAGHORN ALGE



Staghorn alge rastu kao dugačka samostalna vlakna koja zajedno obrazuju strukturu sličnu granama. Ova alga se razvija neposredno ispod izvora svetlosti, razvija se i na biljkama i na opremi. Posle nekog vremena Staghorn alga svojim razvijanjem počinje da podseća na mahovinu, dobija takvu formu pa je mnogi na prvi pogled i mešaju sa mahovinom. Jedina dobra strana ove vrste alge je ta što nakon perioda razvijanja alga staje sa razvojem i ostaje na tom nivou, ne širi se dalje velikom brzinom dok je uglavnom taj nagli rast i ekspanzija odlika drugih vrsta algi. Vlakna mogu da se protežu po površini ili u jako teškom slučaju mogu da prekriju list biljke, u tom slučaju dolazi do toga da napadnuti list biljke odumire.
Za pojavu ove alge uz jak intezitet svetla potreban je i visok nivo amonijaka, to nam je ujedno i dobar pokazatelj lošeg kvaliteta vode u našem akvarijumu. Bitno je znati da riba Crossocheilus siamensis može uspešno da odžava ovu vrstu algi na prihvatljivoj količini. Najbolja metoda za suzbijanje Staghorn algi je da u akvarijumu imamo brzorastuće biljke i da redovno vršimo kontrolu nivoa nitrata.

KONČASTE ALGE


Končaste alge rastu pojedinačno na ivicama listova, izdanci rastu u visinu i do 30 cm dužine. Jako se lako uklanjaju trljanjem sa lista koji je napadnut. Prevelika količina gvožđa u vodi je jedan od uslova za pojavu končaste alge. Ukoliko dodajemo hemiske preparate za bolji razvoj biljaka poželjno ih je koristiti u takvom obliku da tretiramo samo podlogu, na taj način končasta alga teže dolazi do potrebnih sastojaka za razvoj. Ukoliko vodu tretiramo sa tečnim preparatima za pospešivanje i razvoj biljaka moramo da pazimo u kojim količinama doziramo preparate u vodu da bi izbegli pojavu končastih algi .
Algama se hrane mali račići Cardina japonica, končasta alga ukoliko gusto razvije svoje izdanke izgledom može da podseća na Dlakavu algu.

BRADATE ZELENE ALGE



Bradate zelene alge mogu jako atraktivno da izgledaju u akvarijumu ako se nalaze na kamenu ili drvetu. Kao i za većinu algi bradata alga se pojavljuje ispod intenzivnog izvor svetlosti. Ova alga je jako mekana i klizava na dodir, mehanički se lako odstranjuje sa površina na kojoj se pojavi. Bradata alga se javlja na opremi, dekoraciji, podlozi, na spororastućim biljkama. Raste i razvija se velikom brzinom, izdanci rastu do 3 cm u visinu. Najbolji način da kontrolišemo razvoj ove alge je uz pomoć Crossocheilus siamensis koji se hrani ovom algom, sa ovom algom se hrani i Plecostomus spp. Fotoperiod ne bi trebao da bude duži od 12 sati u toku dana ako zelimo da izbegnemo pojavu bradate alge, takođe je potrebno obratiti pažnju na količinu nitrata u vodi .
Bradata alga se najčešće pojavljuje u biljnim akvarijumima gde je nivo CO2 i NO3 na niskom nivou. Za pojavu ove alge nije bitno da li je pH vode visok ili nizak, najkarakterističnije za nju je da se češće pojavljuje u akvarijumima koji su slabo ili potpuno uređeni bez biljaka.

DLAKAVE ALGE



Dlakave alge formiraju svoje kolonije na spororastćim biljkama, na podlozi i na komadim dekoracije drvetu ili kamenu. Dlakava alga je zeleno-sive boje. Raste u visinu do 4 cm. Lako se mehanički uklanja sa površina na kojima se nalazi. Većina akvarista ne uklanja ovu vrstu algi iz akvarijuma iz razloga zato što ona predstavlja dobar dodatak uz osnovni izvor hrane za većinu riba. U akvarijumima gde je strujanje vode jače dlakava alga obrazuje loptice po dnu akvarijuma, ako je strujanje vode jače loptice se pomeraju po dnu .

BRAON ALGE



Braon alge su u stvari diatomeje, mogu da se formiraju na staklu biljkama i na dekoraciji. Lako se mehanički uklanjaju sa površina na kojima se nalaze. Pojava ovih algi je često povezana sa formiranjem novog akvarijuma, obično se pojavi u prvih 2 meseca od formiranja akvarijuma. Ukoliko se braon alge formiraju kod starije formiranih akvarijuma uzrok možemo da potražimo kod slabog inteziteta svetla ili ukoliko se u vodi nalazi veća količina silikata i minerala. Crossocheilus siamensis je algar koji se hrani braon algom i sa velikom lakoćom može da se oslobodi naslaga braon algi u akvarijumu, mada braon alge ponekad znaju i same da se povuku ukoliko se uslovi za njeno razvijanje promene.

FUZZ ALGE (zelene alge)



Zelene alge se razvijaju na listovima biljaka i na samim stabljikama biljaka, obično ako su izložene jakom se brže razvijaju. Biljke na kojima se formirala zelena alga imaće problema sa rastom i razvijanjem iz prostog razloga zato što će sama biljka pod uticajem alge da ispušta u vodu hranljive materije koje su joj neophodne za pravilan razvoj i rast . Za zelenu algu vlada mišljenje da je sasvim normalna pojava ako se nalazi u akvarijumu u nekim manjim kolonijama. Akvarijumi koji su naseljeni sa Crossocheilus siamensis, Amano shrimps i sa nekim vrstama živorotki vrlo lako mogu da se nose u borbi sa kolonijama zelenih algi. Dobro ubiljen akvarijum sa više vrsta biljaka i sa pravilnom prihranom biljaka i živih organizama u akvarijumu sprečiće pojavu zelenih algi.

PLAVO ZELENA ALGA (CIJANOBAKTERIJA)



Plavo zelena alga je u stvari pogrešno klasificirana u pitanju je zapravo cijano-bakterija. Mogu da se formiraju u plavoj ili zelenoj boji sa jačim ili slabijim primesama obadveju boja, karakteristične su po svojoj ljigavoj (Razmazanoj) formi. U akvarijumima u kojima se razvija ova vrsta alge, akvarijumska voda ima specifičan miris močvare. Pojavljuje se u akvarijumima gde je voda alkalna (povišeni pH). Lako se mehanički uklanjaju sa površina na kojima se nalaze, mogu da se razvijaju kako na biljkama tako i na dekoraciji (Podloga, drva, kamen) i na opremi. Ukoliko se ne obrati pažnja na njihov razvoj, vrlo brzo mogu da prekriju čitav scenario u akvarijumu. Česća zamena vode (Nizak nivo nitrata) nije uspešan vid borbe protiv ove vrste algi. Ukoliko se ipak desi da nam se ova vrsta alge otrgne kontroli i počne njeno veliko širenje po akvarijumu 200 mg erythromycina na 50 l vode brzo rešava problem plavo zelene alge. Ukoliko primenjujemo ovaj način oslobađanja akvarijuma od plavo zelene alge trebalo bi da imamo spremnu pripremljenu svežu vodu radi eventualne zamene vode nakon završenog tretiranja vode sa erythromycinom. Poterbno je i da obratimo pažnju na eventualne nagle promene nivoa nitrata i amonijaka u vodi , baš iz ovog razloga je poželjno imati pripremljenu svežu vodu kao preventivu.
Kao zakjučak mozemo da izvučemo da ukoliko vršimo redovnu zamenu vode u akvarijumu biljkama i ostalim stanovnicima pružamo pravilnu sredinu za razvoj i samim tim smanjujemo šansu za pojavu algi, uverićete se da je ovo pravi način za oslobađanje od algi u akvarijumu. Ukoliko se ipak dođe do pojave algi treba reagovati blagovremeno i nemojte da vas to vrati korak nazad u projektu koji ste započeli.