Osvetljenje za akvarijume

U ovom tekstu biće reči o osvetljenju za akvarijume, o vrsti izvora svetla, koje svetlo upotrebiti od ponudjenih i ostali pojmovi koji su bitni za pravilan odabir osvetljenja . Na odabir adekvatnog osvetljenja u akvarijumu utiče i tip uredjenja odnosno biljke koje ce biti zasadjene u akvarijumu i dobar odabir osvetljenja često predstavlja granicu izmedju uspeha i propasti. Biljke nemaju tu mogućnost da same izaberu mesto gde ce se nalaziti u našem akvarijumu , mi smo ti koji ćemo odrediti mesto gde će se one nalaziti . Na taj način neke biljke mogu da imaju sreće pa da budu zasadjene na pravo mesto ili da ih loše zasadimo pa da sporo napreduju ili u krajnjem slučaju da uvenu. Samim tim ni mi sami nećemo biti zadovoljni i mnogi budući akvaristi će lako da odustanu, a da nisu ni probali da reše jednu od najbitnijih stvari za pravilan rast i razvoj našeg biljnog i životinjskog sveta u akvarijumu, tj. osevetljenje.
Kao jedno od osnovnih stvari koja je usko povezana za osvetljenje je i sam tip našeg akvarijuma, odnosno bitno je da znamo da li će iznad našeg budućeg akvarijuma da bude podešena adekvatna hauba u koju će biti smešten izvor svetla ili će akvarijum biti otvorenog tipa, pa će rasveta biti postavljena da stoji iznad akvarijuma, postavljeno na zid ili plafon.

Da bi nastavili dalje sa ovom temom prvo cemo pokušati da objasnimo osnovne pojmove vezane za veštacke izvore svetla .

ŠTA JE UOPŠTE SVETLOST?
Izvore svetlosti možemo definisati kao energiju koja je osnovni pokretač života na planeti i samim tim se sve to odražava na floru i faunu u akvarijumu, jer je akvarijum u suštini deo prirode koji pokušavamo da održimo i shodno tome simuliramo uslove u prirodi .
U sledećem delu navešćemo osnovne tipove izvora svetlosti :

PRIRODNA SVETLOST
Ovo je vrsta svetlosti koje se dobija prirodnim putem od strane sunca, celokupan biljni i životinjski svet u prirodi je usko povezan sa svetlošću. Sam spektar sunčeve svetlosti se kreće od ultraljubičaste preko nama vidljivog dela spectra crvenog, plavog, žutog sve do infracrvenog spectra. Sunčeva svetlost je nepodesna za nas budući akvarijum, iz prostog razloga što je ne možemo kontrolisati odnosno ono dopire do našeg akvarijuma pod uglovima koji nisu adekvatni za naš mali svet u akvarijumu. Sam položaj akvarijuma u našoj prostoriji odrediće kolika će količina sunčeve energije biti prisutna i koliko će dugo naš akvarijum biti osvetljen u toku dana. Iz gore navedenih razloga se pribegava veštackim izvorima svetla uz pomoć kojih pokušavamo da simuliramo sunčevu svetlost  iz prirode.

BOJA SVETLOSTI
Pod ovim pojmom se podrazumeva koji deo spektra će neki izvor svetla da isijava. Proizvodjaci na ambalaži sijalica upisuju odredjene brojeve iza kojeg se nalazi oznaka “K“ i ta oznaka oznacava temperaturu (Boju) svetlosti i izražava se u Kelvinima ( K ) .

LUKS
Luks je izraz koji se koristi kao jedinica mere za količinu svetlosti na odredjenoj površini. Primera radi, sunčeva svetlost ima oko 80,000 luksa. Za uspešan rast akvarijumskih biljaka je potrebno od 300 do 6.000 i luksa sve zavisi od vrste biljke .

LUMEN
Ovo je sledeći pojam koji nam je jako bitan kod odabira rasvete i on se odnosi na intezitet svetla koje neko telo daje svojim isijavanjem u toku rada. Lumen je znači jedinica mere koja se obeležava sa ”L“ i ova oznaka se takodje nalazi na ambalaži sijalica. Ovaj podatak je jako bitan za nas i imaće veliko značenje za naš akvarijum .
Uzimajući rasvetu sa velikom snagom ne znači da ćemo time da napravimo pravi izbor, prosto iz tog razloga zato što različite sijalice sa istom snagom ne moraju imati isti intezitet zračenja .
Često se dešava da imamo rasvetu prave temperature, ali zbog same dubine akvarijuma nemamo dovoljan intezitet svetla. Ukoliko iz tehničkih razloga ne mozemo da postavimo adekvatnu rasvetu, u tom slučaju se postavljaju sijalice sa oznakom HQ (High Output) ili VHO (Very High Output)

SIJALICA SA VLAKNOM
U samom početku nastajanja akvaristike ovaj tip sijalica je bio najvise rasprostranjen u akvaristici on je bio ujedno i jedan od osnovnih izvora svetlosti. Izvor svetla kod ovog tipa sijalica se dobija iz vlakna koje se u toku rada užari i tako stvar svetlost. Mana ovakvog tipa rasvete je, što se jako greju i veliki su potrošači električne energije, imaju mali radni vek, njihov spektar se kreće od 2800 K do 2900 K. Sijalica od 150W ima isijanje od oko 1200 L, ali zbog gore navedeni mana a ujedno i napredkom tehnologije u području izrade sijalica ovaj tip sijalica nije našao neku veću primenu pa se prešlo na upotrebu nekih drugih tipova rasvete.

FLUOROSCENTNE CEVI

Ovaj tip rasvete je našao veliku primenu u akvaristici. Uglavnom se koristi kod akvarijuma koji koriste haubu iznad akvarijuma mada nije strano videti armature koje vise sa plafona postavljena iznad akvarijuma. Karakteristično za njih je da ima je radni vek duži nego kod rasvete sa vlaknom, imaju manji koeficijent grejanja i mogu se naći sa različitim spektrom. Fluoroscentne cevi se pune plemenitim gasovima, a  na unutrašnjost cevi je nanešen sloj fosfora. Izvor svetlosti nastaje električnim pražnjenjem unutar same cevi prilikom čega se emituje vidljiva svetlost. Različite vrste fosfornih premaza koje se koriste u proizvodnji ovog tipa osvetljenja ima za rezultat dobijanje svetla razlicitog spectra i boje. Za rad Fluoroscentnih cevi je potreban uredjaj za starovanje električnog pražnjenja ( Starter ) i uredjaj koji ce održavati stalni radni napon ( Prigušnica ) .
Fluoroscentne cevi se izradjuju po stardandnim dimenzijama dužine: 600 mm, 1200 mm, 1500 mm, 1800 mm. U akvaristici se koriste Fluoroscentne cevi tip T4, T5, T8 i T12. Cevi sa oznakom T5 su Fluoroscentne cevi koje su se nedavno pojavile  i karakteristične su po tome sto su to sijalice HQ (High Output) i za svoj rad koriste elektonske prigušnice što ih odlikuje samim tim da su lake za montažu, lake po težini imaju duži radni vek i zauzimaju malo prostora u haubi. Jedina mana im je malo veća cena i što su teško dostupne na nasem tržištu. Za Fluoroscentne cevi se preporučuje da se  menjaju na svakih 6 do 12 meseci bez obzira što one naizgled rade, ali vremenom gube na intezitetu i spektru. Ukoliko imate više cevi montiranih u haubi možete ih menjati po sistemu rotacije, odnosno ne menjati sve cevi odjednom, već ih menjati naizmenično .


METAL HALID LAMPE

Ova tip rasvete proizvodi svetlo jakog inteziteta i imaju široki spektar temperature svetla. Ovaj tip lampi je nezaobilazan ukoliko imamo dubok akvarijum, njihova mana je visok stepen grejanja sijalica u toku rada sto iziskuje specifičan način njihove montaže. Montiraju se na akvarijume otvorenog tipa i u njihovom kupovnom kućištu se nalaze fabrički mali ventilatori koji služe za hladjenje sijalica, samim tim se ublažuje grejanje vode u akvarijumu. Na ovaj način je delimično rešen problem grejanja, ali i dalje je problem njihova montaža koja je prakticno nemoguca u akvarijumu sa haubama i jedini način da se ovo izvede u DIY sistemu bi bilo postavljanje haube iznad akvarijuma, (otvoreni tip akvarijuma). Boja njihovog spektra je široka i kreće se od 3500 K do 20,000 K, to je i razlog da su ove sijalice našle svoju primenu u gusto ubiljenim akvarijumima i u morskoj akvaristici. Metal Halid sijalice svojim radom iznad akvarijuma postižu efekat  koji se na samom dnu akvarijuma prezentuje kao talasanje vode što je prijatno za oko i daje lep vizuelan efekat.

POWER COMPACT RASVETA

Ovo rasveta najnovije generacije nazivaju se jos i Kompakt Fluoroscentne sijalice. Razlikuju se od Fluoroscentnih cevi po načinu montaže. Kompakt Fluoroscentne sijalice imaju grla sa dva ili četiri pina manjih su dimenzija i izradjuju se u različitim oblicima, manjih su dimenzija pa su samim tim i prakticnije za montažu. Karakteristicne su po malom stepenu grejanja i jakim intezitetom svetla, za njihov rad potrebna je magnetna prigušnica. Mogu se naći u spektru boja od 2500K do 6500 K, zbog navedenih podataka ovaj tip sijalica sve više potiskuje iz upotrebe Fluoroscentne cevi .


Za sve gore navedene tipove sijalica neophodna je adekvatna armature i hauba uz koju ide i odsijač takozvani reflektor. Mnogi pribegavaju da reflektore naprave u sopstvenoj izvedbi, ali moram da naglasim da se ovakav način često na kraju ne isplati i cesto se dobije suprotan efekat. Za sopstvenu izvedbu najčesće se koristi Alu Folija koja nema ravnu površinu, ona se sastoji od izlomljene površine prilikom čega se svetlost rasipa u raznim pravcima i ukupna jačina svetla se ne usmerava tamo gde bi trebala biti usmerena. .
Sam rad osvetljenja u akvarijumu trebao bi da simulira svetlost kao u prirodi, a to je period od 10 do 12 sati rada. Često se u gusto ubiljenim akvarijumima koristi kombinacija sijalica Fluoroscentne cevi i Metal Halid Lampe. Fluoroscentne cevi rade 12 sati na dan dok se Metal Halid Lampa pali svega nekoliko sati u toku dana, sve je ovo u cilju simuliranja perioda i inteziteta sunčeve svetlosti u prirodi .
Period osvetljenja duži od 12 sati nema vidljive efekte po biljke, ali će alge vrlo vešto ovo iskoristi. Postoje i gotovi sistemi koji su opremljeni sa tajmerima koji posebnim redosledom uključuju rasvetu i tako još više podržavaju svitanje i sumrak. Akvarijumi bez biljaka nisu toliko zahtevni po pitanju izbora svetla, za ovakve akvarijume se bira spektar i jačina sijalica koji će da prikažu ribe na taj način, da se istaknu njihove boje. Za biljne akvarijume se koriste sijalice sa spektrom koji se kreće od 5000 K do 9000 K i ovo je spektar koje ce nase biljke najbolje da iskoriste. Ipak ukoliko smo bazirani samo na crvenom spektru, za posledicu ćemo imati izdužene i tanje biljke, zato se preporučuje Day-Light svetlo 5000 K. Intezitet svetla dosta zavisi od veličine našeg akvarijuma, same dubine , vrsta biljaka koje ce biti u akvarijumu. Ne zahteva svaka biljka isti intezitet svetla.

Pošto se različita rasveta, drugačije ponaša, odabir rasvete bi trebao biti usmeren ka računanju pravog odnosa litraže akvarijuma i količini isijavanja. Znači treba se vezivati za računanje po lumenima i biljni akvarijum treba osvetliti od 30-60 lumena po litru. Ukoliko se odlučite za flouroscentnu ili metal halide rasvetu, možete se vezati i za termin wat po litru. Prilikom ovakvog računanja, rasvetu bi trebalo namestiti od 0.7w-1w osvetljenja po litri akvarijumske vode, ali sa dosta jačim osvetljenjem potrebno je dodavanje CO2. Računanje rasvete je uvek bilo diskutabilno, jer dosta zavisi od popunjenosti akvarijuma biljkama. Ovo su samo neke od osnovnih činjenica kojih bi trebalo da se pridržavamo pri izboru rasvete, dok će se precizno računanje rasvete u biljim akvarijumima obraditi u nekom od sledećih tekstova.