podloga u akvariju

U ovom tekstu biće reči o podlozi, vrastama podloge i koliko je ona presudna u kvalitetnom uzgajanju akvarijumskih biljaka.

Malom broju akvarijumskih biljaka podloga nije neophodna za pravilan razvoj, naravno da je većini neophodna dok je kod nekih vrsta biljaka potrebna specifična podloga. Sama podloga ne služi samo za vezivanje korenja biljke u podlozi već služi i kao veza za snabdevanje biljke hranljivim materijama iz same podloge. Kao što je već navedeno u tekstu za neke biljke podloga je apsolutna neophodna radi uspešnog razvijanja.
Odabir same podloge nije tako lak čin kao što to izgleda na prvi pogled, naime nije dovoljno otići do prve specijalizovane radnje i kupiti prvu podlogu na koju se naiđe i da se sa time smatra da je završen posao. Jedno treba da imate na umu imitiranje majke prirode na malom prostoru nije uopšte lako. Na primer u prirodi korita reka ujedno i same vodene struje su obično toplije od same vodene mase. Po nekad je to samo jedan ili dva stepena u pitanju ali je i tako mala razlika dovoljna da se stvori sporo ali konstantno strujanje vode kroz podlogu. Ovo strujanje vode blago podgreva sam koren biljke, ujedno ovo strujanje vode nanosi hranljive materije u blizinu korena biljke tako da je dostupnije samoj biljci na korišćenje.

Ovaj proces može da se simulira uz pomoć grijača u vidu kabela koji se postavljaju u podlogu, na ovaj način se postiže lagano zagrevanje i stvaranje konveksnih struja oko samog korenja. Iako ja ne koristim kablove za zagrevanje podloge ni u jednom od mojih akvarijuma, neki ljudi ih koriste, i oni mogu biti jako korisni ukoliko je podloga sastavljena od više tankih slojeva sa koncentrovanom hranljivom materijom. Sve je ovo spomenuto u nameri da se ukaže na to kako sama priroda ime neke svoje nečine za rast biljaka , dok mi to pokušavamo da imitiramo uz pomoć tehnologije,

Sledeći problem koji se javlja u vezi podloge koju ste kupili u specijializovanoj radnji može biti i sama veličina kamenja. Sama veličina kamenja je od manjeg značaja za vaše ribice u akvarijumu, ali je svakako od velikog značaja za uspešno ukorenjivanje vaših biljaka. Prekrupna podloga omogućava vodi da brže struji kroz nju, samim tim voda svojim brzima i jačim protokom odnosi hranljive sastojke preko potrebne za biljke, takođe otežava širenje korenju biljke kroz podlogu. Nasuprot tome suviše sitna podloga može da se zgusne sprečavajući na taj način protok vode, samim tim korenje biljaka biće uskraćeno za hranljive materije.
Prava podloga za akvarijume treba da su zaobljeni kamenčići sa granulacijom koja iznosi iznosi od 1 mm do 3 mm. Podloga koja se sastoji od oštrog kamenja, bez obzira koliko ona nekome lepo izgledala može da ošteti korenje biljaka, čak i same ribice iz tog razloga bi trebalo da se izbegava ovakva podloga.

Debljina same podloge je isto jedan od bitnih faktora za pravilan razvoj biljaka. U akvarijumu bi debljina same podloge trebala da se kreće od 7 cm u prednjem delu do nekih 13 do 15 cm u zadnjem delu akvarijum. Naravno da sve ovo zavisi u mnogome od same veličine akvarijuma, ne treba preterivati ukoliko se radi o akvarijumu malih dimenzija.

Sledeće na čega treba obratiti pažnju je sam sastav podloge, odnosno ne treba birati takav šljunak koji u sebi sadrži visok nivo kalcijuma, znači ništa na bazi krečnjaka ili mrtvih korala iz mora. Na žalost lepe školjke koje ste skupljali tokom višegodišnjih odlazaka na letovanja na moru ne mogu da dođu u vaš akvarijum. Ovakvi elementi menjaju pH i povećavaju alkalnost vaše vode, u takvim uslovima vaše biljke će sigurno da pate.

Kvarcna podloga

Ova vrsta podloge se na tržištu može naći u više vrsta granulacija i nijansi, ono što je bitno za nas bezbedna je za sve stanovnike našeg akvarijuma. Kvarcna podloga u svom sastavu ne sadrži krečnjak, sastoji se od sitnog šljunka granulacije od 1 mm do 3 mm. U ovoj podlozi korenje se vrlo lako razvija.
Ukoliko u svom akvarijumu želite da držite biljke sa dubokim korenom ova podloga neće biti dovoljna, kvarcna podloga je potpuno inertna. Biljke se u ovakvoj podlozi hrane u procesu mešanja vode, od ribljih otpadaka i ostataka riblje hrane. Ovo je sasvim dovoljno za ishranu korena biljaka.

Pesak

Koristi se intezivno u akvarijumima, ako želite da koristite pesak, budite sigurni da je on potpuno bezbedan za stanovnike u akvarijumu.
Pesak kao podloga je jako fine strukture tako da je njegova mana što se vremenom zgusne, to ometa pravilan rast i razvoj korenja produkt toga je odumiranje korena biljaka, vremenom i same biljke.
Podloge bogate hranljivim sastojcima
Ove vrste podloga i aditivi mogu biti veoma korisni ukoliko gajite biljke sa dubokim korenjem, biljke kojima je potrebna podloga bogata gvožđem odnosno za biljke koje su zahtevne po pitanju držanja.

Dva najčešće upotrebljavana aditiva su : treset i laterit

Treset je bogat sa organskim materijam i samim tim snabdeva biljke velikim dozama hranljivim materijama, što može biti odlično ukoliko su svi drugi zahtevi zadovoljeni. Ja ne preporučujem treset iz prostog razloga što ukoliko svi ostali uslovi nisu u potpunosti izbalansirani alge mogu da nam stvore velike probleme, probleme kakve nismo ni mogli da zamislimo da mogu da prouzrokuju.

Laterit je proveren i dokazan dodatak na tržištu se uglavnom može naći u obliku finog praha. Neki ga koriste tako što ga izmešaju sa donjim delom podloge ili ga nanesu u tankom sloju na dnu samog akvarijuma i preko njega dodaju inertni sloj podloge odgovarajuće debljine.

Drugi način dodavanja laterita i drugih hranljivih sastojaka u podlogu je korišćenjem tableta. Ove tablete se utiskuju direktno u podlogu neposredno pored korena biljke, obično je dovoljno doziranje jednom mesečno.
U poslednjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile specifične podloge: Flourite, Floramax, Flora Base itd. Moje iskustvo govori u prilog Flouritu, sasvim sam zadovoljna rezultatima nakon korišćenja ove podloge.
U osnovi ove podloge oslobađaju hranljive sastojke u toku dužeg vremenskog perioda, konstantno hraneći koren biljaka. U akvarijumima u kojima koristim Flourit 90% od celokupne podloge je zastupljena baš od strane njega, ostatak se sastoji od tanke podloge kvarcnog peska na vrhu podloge. Kvarcni pesak je obavezan kao površinski sloj da bi se sprečilo podizanje taloga, ujedno sprečava podizanje ostatka hranljive podloge prilikom sađenja i presađivanja biljaka.

Zemlja

Sterilna zemlja ( Zemlja za cveće ) može biti deo podloge za vaš akvarijum. Iako je ovo na prvu pomisao dobra podloga, zna da bude veoma nezgodna pa je ne preporučujem. Ukoliko ipak odlučite da je koristite onda neka to bude najviše u sloju od 2 cm do 2,5 cm prekriveno isto sa tolikom količinom kvalitetnog šljunka.
Dobra strana ove podloge je što je rezultat konstantnog hranjenja korenskog sistema biljke sa hranljivim materijama na bazi organskog porekla, ujedno i vrši konstantno oslobađanje manje koncentracije CO2 u vodu.
Loša strana ovakve podloge je što u samom akvarijumu mogu da se dese jaki naleti izbacivanja hranljivih materija u samu vodu, što kao efekat može biti jako kobno za živi svet u akvarijumu. Ovo se posebno odnosi na prvih nekoliko nedelja nakon postavljanja ove podloge, baš iz tog razloga ribe ne bi trebalo da postavljamo u akvarijum odmah po formiranju akvarijuma sa ovakvom vrstom podloge.
U prvom periodu po formiranju akvarijuma sa ovakvim tipom podloge nije na odmet držati aktivni ugalj, koji se nakon nekog perioda treba ukloniti iz filtera.