Značaj elemenata

Značaj elemenata u životnim procesima biljaka
Prema količini u kojoj se nalaze u biljkama, hemijski elementi se dele na:

- makroelemente (azot, sumpor, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, a po nekim autorima i gvožđe)
- mikroelemente (gvožđe, cink, bakar, mangan, bor, molibden...)

Ima još mnogo elemenata koje biljke koriste, ali su oni zastupljeni u veoma malim koncentracijama, i najčešće su biljke dobro snabdevene njima.

Podela na makro- i mikroelemente je samo uslovna, što znači da mikroelementi nisu ništa manje bitni od makroelemenata, što će se videti u daljem tekstu.

M A K R O E L E M E N T I

AZOT (N)

Uloga: Ulazi u sastav mnogih jedinjenja važnih za životne procese: proteini, nukleinske kiseline, nukleotidi, hlorofil i dr. Utiče na rastenje i razviće biljke, životni vek, na usvajanje pojedinih jona (nitratni oblik podstiče nakupljanje katjona – K, Ca, Mg, Na, a amonijačni anjona – P, Cl, S), otpornost biljaka (pri većoj koncentraciji azota, otpornost opada). Jednom rečju, u biljkama ne postoji proces na koji N, posredno ili neposredno, ne utiče.

Usvajanje: Usvaja se u obliku nitratnog (NO3-) i amonijum jona (NH4+), pri čemu se za usvajanje nitratnog oblika troši energija za prevođenje (redukciju) u amonijačni oblik. Ovaj proces se dešava u korenu ili listu, i katališu ga enzimi. Amonijum jon se usvaja u baznoj sredini, a u kiseloj u obliku amonijaka. Antagonizam (pojava kada prisustvo jednog elementa negativno utiče na usvajanje drugog) pri usvajanju NH4+ jona se javlja u većem prisustvu K+ jona, a kod usvajanja NO3- jona, antagonist može da bude hlor. Pri djubrenju, sa aspekta biljke, se uvek pre preporučuje unošenje amonijum jona, ali ovde treba biti oprezan, i uzeti u obzir i ostale faktore, pre svega pH.

Deficit: Pri nedostatku azota, rastenje svih delova biljaka je smanjeno. Koren se izdužuje, ubrzava se starenje ćelija i tkiva. Simptomi se uočavaju prvo na najstarijim listovima. Usled smanjene sinteze hlorofila, oni postaju svetlo-zeleni, kasnije zeleno-žuti i na kraju se suše.

Suficit:  Ponekad se teško uočava. Podstiče rastenje vegetativnih organa (list, stablo) usled čega su biljke suviše bujne. Listovi su tamnozeleni, širi, duži, sočniji, ali i mekši i osetljiviji na povrede i bolesti. Koren postaje kraći i deblji. Suvišak amonijaka izaziva hlorozu i nekrozu, a kasnije i potpuno sušenje organa i biljke.

SUMPOR (S)

Uloga: Višestruka: strukturalna (ulazi u sastav proteina, lipida, energetskih jedinjenja i dr.) i katalitička (ulazi u sastav nekih enzima o koenzima, učestvuje u održavanju oksido-redukcione ravnoteže u ćelijama, održava ravnotežu sume anjona i katjona, formiranje osmotskog potencijala ćelije, učestvuje u fotosintezi, rastu i razviću biljke)

Usvajanje: Usvaja se u obliku sulfatnog jona (SO4-) ili u obliku SO2. Antagonist mu je SeO42-.

Deficit: Sličnost sa nedostatkom azota. Simptomi se uočavaju prvo na najmlađem lišću (za razliku od azota, kod koga se javljaju prvo na najstarijim listovima!!!). Usporava se rast, lišće postaje žuto-zeleno, stablo je kraće i tanje, a koren postaje duži.

Suficit: Retko se javlja, a posledice su najčešće indirektne, preko nastanka H2S, koji je u većim koncentracija veoma toksičan za biljke. Javljaju se nekrotične (braon-žute) pege na lišću                                                                
                   
.
FOSFOR (P)

Uloga: Fosfor učestvuje u nizu procesa u biljci: fotosintezi, disanju, hemijskim reakcijama (sinteza skroba i transport ugljenih hidrata i produkata fotosinteze). Ulazi u sastav vrlo bitnih energetskih jedinjenja u kojima se akumulira energija (ATP, Co-A, UDP, PAL, NAD, NADP), fitina, nukleinskih kiselina, koenzima, fosfolipida (koji izgrađuju ćelijsku membranu). Povoljno utiče na otpornost biljaka i usvajanje pojedinih jona.

Usvajanje:  Biljke fosfor usvajaju samo u oksidovanom obliku, u vidu jona ortofosforne kiseline (H3PO4). Ova kiselina u vodi disosuje gradeći H2PO4-, HPO42- i PO43- jone. Mogu da iskorišćavaju fosfor i iz soli metafosforne (HPO3) i pirofosforne (H4P2O7) kiseline, kao i iz polifosfata, ali tek posle hidrolize. Od organskih jedinjenja, biljke mogu da usvajaju fosfor iz fosforil-tri-amida, cikličnih amida i dr.

Deficit: Prvi vidljivi znak je prestanak rasta. U početku, listovi imaju tamnozelenu boju (hiperhlorofiliranje – povećanje udela hlorofila u listu). Kasnije, listovi dobijaju crvenkastu, crvenoljubičastu ili tamnopurpurnu nijansu. Simptomi se prvo javljaju na najstarijim listovima. Na kraju listovi nekrotiraju i odumiru.
 
Suficit: Smanjenje porasta biljke, na listovima se javljaju tamnomrke pege koje se šire ka bazalnom delu. Veličina listova se smanjuje, a stablo postaje kraće. Suficit se inače retko javlja, a može da se odrazi i na usvajanje Fe, Zn, Mn, Cu, B.

KALIJUM (K)

Uloga: Kalijum nije gradivni element, tj. ne ulazi u sastav organskih jedinjenja ni enzima. Njegov značaj se ogleda u njegovoj velikoj pokretljivosti u biljci. Utiče na promene osmotskog pritiska, otvaranje stoma, sintezu ATP-a, celuloze, hemiceluloze, na fotosintezu (pozitivno utiče na ugrađivanje CO2 u fotosintezi), usvajanje nitrata, otpornost biljke i mnoge druge vitalne procese u biljci.

Usvajanje: Smatra se da biljke samo azot brže usvajaju od kalijuma. Naročito se usvaja u početnim fazama rasta. Biljke usvajaju K u vidu jona metala (K+). Čest je antagonizam izmedju kalijuma i NH4+, Mg, Ca, Na, B, pa se mora voditi računa o koncentraciji tih elemenata u vodi.

Deficit: Rastenje biljke je usporeno, kasnije potpuno prestaje. Simptomi se prvo primećuju na starijim listovima, u vidu nekroze (žuto mrke pege) na vrhu lista i duž ivica. Nekroza se kasnije širi ka sredini lista, a rub lista se savija na dole. Stablo postaje tanje, poleže. Koren ostaje kratak, slabo se grana.

Suficit: Retko se javlja jer su biljke otporne na veće koncentracije kalijuma. Suficit može da dovede do nedostatka Ca i Mg, a takođe i B, Mn, Zn, usled antagonizma ovih elemenata.

KALCIJUM (Ca)

Uloga: Igra važnu ulogu u održavanju strukture i funkcije ćelijskih membrana (učestvuje u sintezi proteina i fosfolipida). Aktivira pojedine enzime, povećava stabilnost citoplazme ćelije, neutrališe pojedine kiseline koje nastaju u metabolizmu, održava ravnotežu anjona i katjona, učestvuje u pokretima biljaka...

Usvajanje: Usvaja se u obliku Ca2+ jona. Antagonisti pri usvajanju su Mg, K, NH4+, Na, kao i teški metali.

Deficit: Simptomi se prvo javljaju na najmlađim organima. Biljka poprima žbunast izgled i posustaje u rastu. Uočavaju se znaci hloroze i nekroze, od vrha i ivice ka sredini lista. List počinje da se uvija i vene. Retko se može desiti da nedostaje kalcijum u akvarijumu.

Suficit: Nije poznat.

MAGNEZIJUM (Mg)

Uloga: Najvažnija uloga magnezijuma je u izgradnji hlorofila. Svaki molekul hlorofila sadrži po jedan atom Mg, sto predstavlja 2,7% mase molekula. Medjutim, Mg  je značajan i kao aktivator enzima, on učestvuje procesima vezivanja energije (sinteze energetskih jedinjenja – ATP-a i dr.). Utiče i na metabolizam azota, transport ugljenih hidrata u biljci, a ulazi i u sastav pojedinih ćelijskih organela (ribozoma).

Usvajanje: Usvaja se , slično kalcijumu, u vidu Mg2+ jona. Antagonisti pri usvajanju su Ca, Mn, NH4+, K i H+.

Deficit: Simptomi se javljaju prvo  na  najstarijim listovima,  ali  mogu da se jave istovremeno i na mladim. Pri nedostatku Mg razgrađuju se molekuli hlorofila, pa se javlja hloroza, i to prvo između lisnih nerava. Usporava se rast biljke.

Suficit: Ne javlja se, a ako se javi može da izazove antagonizam pri usvajanju Ca i K.



M I K R O E L E M E N T I

Napomena: Ukoliko koristite neku od organskih podloga u akvarijumu, najverovatnije nećete imati problema sa nedostatkom mikroelemenata.

GVOŽĐE (Fe)

Uloga: Gvožđe spada u polivalente elemente, što omogućava njegovu veliku metaboličku aktivnost. Takođe, ima sposobnost stvaranja helatnih kompleksa (složenih organskih jedinjenja sa metalima). Gvožđe učestvuje u biosintezi hlorofila, fotosintezi, disanju, redukciji nitrata, metabolizmu ugljenih hidrata, na taj način što ulazi u sastav brojnih enzima – biokatalizatora. Fiziološki je aktivan samo u Fe2+ obliku, dok prelaskom u Fe3+ oblik gubi to svojstvo.

Usvajanje: Biljke mogu da usvajaju gvožđe kao fero jon (Fe2+), feri jon (Fe3+) i u vidu Fe-helata. Usvajanje Fe3+ jona uslovljeno je njegovom prethodnom redukcijom u Fe2+ oblik. Na usvajanje gvožđa utiče veliki broj činilaca spoljašnje sredine: visoka pH, velika koncentracija fosfata i Ca smanjuju njegovo usvajanje. U slučaju visoke pH i dobre aeracije, dolazi do oksidacije Fe2+ u Fe3+ i taloženja Fe(III) soli. Ishrana nitratima smanjuje, a NH4+ povećava usvajanje gvožđa.

Deficit: Javlja se najčešće u alkalnoj sredini, tvrđoj vodi i u prisustvu gline. Uzroci deficita mogu biti mnogobrojni (veća količina fosfata i organske materije, prisustvo veće koncentracije HCO3- jona, nakupljanje H2S i dr.). Simptomi se javljaju prvo na najmlađem lišću. Na početku, delovi između nerava postaju svetlo zeleni do zeleno-žuti, a kasnije poprimaju limun-žutu boju, pa čak i belu. Vrhovi mladih listova počinju da se suše. Pri jačem nedostatku gvožđa, mogu da izumru svi listovi.

 Suficit: Retko se javlja, a simptomi su prestanak porasta svih organa, listovi postaju plavo-zeleni, koren postaje mrk. Suficit gvožđa često prati deficit P i Mn.

CINK (Zn)

Uloga: Cink ima veoma važnu ulogu u prometu materija jer ulazi u sastav mnogih enzima, u kojima ima tri funkcije:katalitičku, kokatalitičku i strukturnu. Neophodan je za stabilnost molekula DNK i RNK. Igra važnu ulogu i u metabolizmu auksina (hormona rasta), fosfornih jedinjenja, ugljenih hidrata i proteina.

Usvajanje: Biljke ga pretežno usvajaju u obliku dvovalentnog katjona (Zn2+), a pretpostavlja se da se u alkalnoj sredini usvaja u obliku monovalentnog katjona (ZnOH+). Antagonisti pri usvajanju su Fe, Cu, Mn. U prisustvu veće količine fosfata ili HCO3- jona, Zn može preći u nepristupačne oblike.
                                                                                                              
Deficit: Simptomi su često nejednaki i različiti, ali su najčešći sitnolisnost i pegavost. Usled nedostatka auksina, listovi mostaju mali, uski. Na njima se javljaju razne deformacije, hloroza i nekroza. Deficit smanjuje intenzitet fotosinteze.

MANGAN (Mn)

Uloga: Uloga Mn u životnim procesima se zasniva na njegovom visokom redoks-potencijalu i mogućnosti promene valentnosti, zbog čega je Mn značajan regulator oksido-redukcionih procesa biljaka. Značajan je u aktivaciji enzima i u fotosintezi (redukcija CO2).

Usvajanje:  Usvaja se u obliku Mn2+ jonai Mn-helata. Antagonizam se javlja sa Fe, Mg, Ca.

Deficit: Simptomi se ne uočavaju na najmlađim listovima, nego na mladim i srednje starim. Javlja se hloroza u internervalnom delu, kasnije i nekroza, smanjuje se intenzitet fotosinteze, lisna površina, usporen je rast cele biljke.          
                                                                                                             
BAKAR (Cu)

Uloga: Ulogu bakra u životnim procesima određuje njegova sposobnost promene valentnosti, velika atomska masa, mali jonski prečnik i sklonost stvaranju stabilnih kompleksa. Ima izrazit afinitet prema nekim strukturama proteina (neki vrlo važni enzimski sistemi u svojoj građi imaju bakar).

Usvajanje: Usvaja se u malim količinama, u vidu Cu2+ jona i Cu-helata. Brže se usvaja u vidu helata. Antagonizam se javlja sa Fe, Mn, Zn. Visoka koncentracija Cu može da izazove Fe-hlorozu.

Deficit: Simptomi se javljaju na najmlađem lišću i vršnom delu biljke koji raste (vegetaciona kupa). Javlja se hloroza, nekroza, odumiranje vegetacione kupe, smanjenje porasta i na kraju odumiranje. Tipični znaci su venjenje, uvijanje listova, odumiranje najmlađih listova.


BOR (B)

Uloga: Boru se pripisuje uloga u transportu šećera, lignifikaciji i obrazovanju strukture ćelijskog zida, metabolizmu ugljenih hidrata, RNK i auksina. U slučaju njegovog nedostatka smanjuje se sadržaj DNK i RNK.
Bor utiče i na usvajanje nekih jona, rastenje, disanje.

Usvajanje: Mehanizam usvajanja bora još nije definitivno utvrđen. Pretpostavlja se da ga biljka usvaja u vidu borne kiseline (H3BO3).

Deficit: Simptomi se javljaju na najmlađim listovima i vegetacionoj kupi. Na listovima se javljaju hlorotične pege, smanjeno je izduživanje, pa listovi i stablo postaju deblji, bočni korenovi se enormno povećavaju.


MOLIBDEN (Mo)

Uloga: Molibden ima strukturnu i katalitičku ulogu – ulazi u sastav nekih enzima i direktno je uključen u oksido-redukcione procese . Usko je povezan sa metabolizmom azota.

Usvajanje: Usvaja se u vidu MoO42-. Usvajanje je intenzivnije u prisustvu fosfata i nitrata.

Deficit: Morfološke promene kod deficita zavise od mnogo faktora (stepena i dužine trajanja nedostatka, starosti i vrste biljke itd.). Uočava se manje ili više patuljast rast, skraćenje stabla, a kod jačeg nedostatka i nektoza.

Napomena:

Ovaj tekst ima za cilj da Vam prezentuje, pre svega, važnost elemenata u životu biljaka.
Nedostaci elemenata se relativno teško utvrđuju, i za to je potrebno iskusno oko, pogotovo ako se ima u vidu da razni poremećaji i bolesti biljaka daju slične simptome. Problemi sa nedostatkom nekog od elemenata neće se javiti u akvarijumima u kojima se ne koristi jako osvetljenje, ubacivanje CO2, i u kojima se u podlogu dodaje neka organska komponenta. Problemi se mogu javiti kod „intenzivnog“ gajenja akvarijumskih biljaka, uz jako osvetljenje, dodavanje velike količine CO2 i mineralnih djubriva. Zbog toga se mora voditi računa da se prilikom dodavanja mineralnih đubriva dodaju svi gore navedeni elementi, ali to je priča za neku drugu temu.

Kompakt Fluorescentna rasveta - CFL

Fluorescentnu rasvetu kakvu poznajemo danas, izmislio je Peter Cooper Hewitt još davne 1890 godine. Svega 3 godine kasnije 1893 na svetskom sajmu u Čikagu ovaj vid rasvete biva prikazan u svom najboljem svetlu i od taka pokušava da prokrči svoj put ka korisnicima. Od samog nastanka, ovaj vid rasvete biva potiskivan i omalovažavan od strane tada (a i danas) najvećeg proizvođača sijalica sa vlaknom, firme General Electric Company.

General Electric Company, tada u vlasništvu izumitelja sijalice Tomasa Edisona i velikog industrijskog magnata J.P. Morgan-a, je svim silama i novcem zaustavljao razvoj i napredak svih drugih vidova rasvete u cilju održanja monopola na tržištu rasvete i basnoslovnog bogaćenja koje prati jedan monopol.

Tih godina, osim što je na tržištu postojao monopol nad rasvetom, postojao je i monopol na tržištu struje. Tada se koristila isključivo jednosmerna struja, čije je genaratore na tržištu prodavala jedino firma General Electric Company. Na konkursu za uvođenje struje i osvetljenja za svetski sajam u Čikagu te davne 1882 prijavile su se dve firme.
preuzeto sa stranice 
http://aqua-art.org/clanak/Kompakt-Fluorescentna-rasveta-CFL-53.html

Metal halogena - MH rasveta

Od kada se probila „fama“, da rast algi nije toliko povezan sa jačinom osvetljenja, , koliko sa drugim stvarima, krenulo se sa eksperimentisanjem različitog osvetljenja, jedan od tih ekperimenata, doveo je do upotrebe Metal Halogene rasvete u akvarističke svrhe, iako su se ranije koristile za zatvorene botaničke vrtove, zbog svojih karakteristika. Pre same kupovine Metal halide rasvete, morate znati da ova rasveta nije početnička „igračka“, jer u suprotnom možete završiti sa akvarijumom koji će biti preplavljen skoro svim algama, te se morate uputiti o održavanju biljnog akvarijuma, kako sa mikro i makro elementima, tako i sa pravilnim doziranjem CO2 u akvarijumu.

MH rasveta spada u metal halogene lampe koje imaju veoma visok nivo isijavanja, te ih možemo efiksno iskoristiti kod dubokih akvarijuma, koji imaju zasadjene biljke tipa Glossostigma elatinoides ili pak Eleocharis acicularis, biljke koje zahtevaju dosta svetla, te uz ovu rasvetu, slobodno možete da zaboravite na probleme koje vam mogu praviti visina vodenog stuba i slabo isijavanje neonskog osvetljenja. MH rasveta se sastoji od lampe, nosača lampi, upaljača tzv. pulsnog startera i prigušnice koja se razlikuje od neonskih prigušnica. MH rasveta spada u grupu HID izvora svetlosti tj. High Intensity Discharge u koje takodje spadaju živine (vapor) lampe, natrijumske (sodium) lampe.

Pošto smo se skoro svi složili oko akvarističkog računanja svetla u lumenima i datog odnosa prema litraži samog akvarijuma, možemo slobodno odstupiti od datih proračuna i možemo se vezati za računanje wat po litru, koje se obično koristi kod MH rasvete, kao i kod neonskog osvetljenja. Kada bi preračunali potrebne lumene kod MH rasvete, dobili bi rezultat da nam je lampa od 150w sasvim dovoljna za akvarijum od čak 500 litara, što u ovom slučaju nije tačno. Sigurno se pitate zašto, ali odgovor je veoma jednostavan i leži u veličini same lampe koja ne prelazi veličinu od 15cm, te ista ne pokriva dovoljan deo u akvarijumu, već daje intenzivno svetlo u odredjenom pojasu. Ovakvi „mrtvi“ uglovi se mogu osvetliti podizanjem rasvete u odnosu na samu površinu vode, ali onda gubimo na samom intenzitetu osvetljenja.

Dužina akvarijuma koje bi pokrivala jedna lampa od 150w se kreću od 70-90cm, mada se ovo brojke proporcionalno samnjuju sa dužinom preko 130cm, tako da bi akvarijumi dužine preko 150cm trebali biti osvetljeni sa 3 MH lampe, što bi iznosilo pokrivenost nekih 50akcm, ali treba obratiti pažnju i na ostale dimenzije akvarijuma, te da se ispoštuje koliko je moguće odnos osvetljenja i litraže samog akvarijuma. Što se tiče postavljanja same lampe, poželjno je imati otvoren akvarijum za dato osvetljenje, mada je itekako moguće imati haubu koja će sadržiti ovu rasvetu u sebi, ali je potrebno odraditi ventilaciju u sklopu samog poklopca, jer se može desiti preterano zagrevanje lampe, koje može dovesti do preteranog zagrevanja donjeg stakla.

Izbor same lampe trebamo svesti na naše potrebe u akvarijumu, ali trebamo obratiti pažnju na temperaturu rasvete tj.kelvine koji se trebaju kretati u opsegu od 5000K do 10 000K, kao i na CRI tzv. Color Rendering Index , koji bi trebao biti što veći, sunčev CRI iznosi 100, radi poredjenja, Takashi Amano koristi rasvetu od 8000K pri indexu 90.

Kao što smo već rekli MH rasveta se sastoji od prigušnice (balasta) koji se veoma jako greje i u DIY verziji, najbolje je staviti ih ispod samog akvarijuma, što zbog njihove težine, tako i zbog solidnog zagrevanja.

Ovakav vid rasvete ima ogromne prednosti, ali ima i nekih mana koje treba spomenuti. Od prednosti možemo sigurno možemo pomenuti isplativost samog sistema za malo veće akvarijume na duže staze (long term), dobra osvetljenost akvarijumskih biljaka, kako patuljastih, tako i onih viših, postepeno pojačavanje svetlosti prilikom startovanja sistema, gde imamo mnogo manje stresa kod samih riba, podešavanje jačine svetla podizanjem i spuštanjem samog sistema.

U mane ovog sistema možemo ubrojiti malo veću investiciju prilikom startovanja sistema, ali kao što smo rekli isplativost je mnogo bolja tokom vremena, možemo takodje navesti malo zahtevniju operaciju montiranja samih lampi u DIY varijanti, malo veće zagrevanje same lampe, viseći sistemi bez adekvatnih abažura, mogu solidno osvetliti dnevni boravak i zasigurno možemo navesti kupovne sisteme sa MH rasvetom, kao izuzetno rešenje, ali ih ipak zbog same cene ovih sistema, moramo svrstati kao nepovoljne za većinu akvarista.

DIY sistem povezivanja

Sve u svemu, nabrojali smo prednosti i mane ovog sistema, možemo reći da govorimo o sistemu koji sa pravom zavredjuje pažnju akvarista. Sam princip rada lampi, balasta i upaljača nije opisan, jer se spada u domen elektrike, a ne akvaristike.

Slike akvarijuma su preuzete sa www.plantella.com

Osvetljenje za akvarijume

U ovom tekstu biće reči o osvetljenju za akvarijume, o vrsti izvora svetla, koje svetlo upotrebiti od ponudjenih i ostali pojmovi koji su bitni za pravilan odabir osvetljenja . Na odabir adekvatnog osvetljenja u akvarijumu utiče i tip uredjenja odnosno biljke koje ce biti zasadjene u akvarijumu i dobar odabir osvetljenja često predstavlja granicu izmedju uspeha i propasti. Biljke nemaju tu mogućnost da same izaberu mesto gde ce se nalaziti u našem akvarijumu , mi smo ti koji ćemo odrediti mesto gde će se one nalaziti . Na taj način neke biljke mogu da imaju sreće pa da budu zasadjene na pravo mesto ili da ih loše zasadimo pa da sporo napreduju ili u krajnjem slučaju da uvenu. Samim tim ni mi sami nećemo biti zadovoljni i mnogi budući akvaristi će lako da odustanu, a da nisu ni probali da reše jednu od najbitnijih stvari za pravilan rast i razvoj našeg biljnog i životinjskog sveta u akvarijumu, tj. osevetljenje.
Kao jedno od osnovnih stvari koja je usko povezana za osvetljenje je i sam tip našeg akvarijuma, odnosno bitno je da znamo da li će iznad našeg budućeg akvarijuma da bude podešena adekvatna hauba u koju će biti smešten izvor svetla ili će akvarijum biti otvorenog tipa, pa će rasveta biti postavljena da stoji iznad akvarijuma, postavljeno na zid ili plafon.

Da bi nastavili dalje sa ovom temom prvo cemo pokušati da objasnimo osnovne pojmove vezane za veštacke izvore svetla .

ŠTA JE UOPŠTE SVETLOST?
Izvore svetlosti možemo definisati kao energiju koja je osnovni pokretač života na planeti i samim tim se sve to odražava na floru i faunu u akvarijumu, jer je akvarijum u suštini deo prirode koji pokušavamo da održimo i shodno tome simuliramo uslove u prirodi .
U sledećem delu navešćemo osnovne tipove izvora svetlosti :

PRIRODNA SVETLOST
Ovo je vrsta svetlosti koje se dobija prirodnim putem od strane sunca, celokupan biljni i životinjski svet u prirodi je usko povezan sa svetlošću. Sam spektar sunčeve svetlosti se kreće od ultraljubičaste preko nama vidljivog dela spectra crvenog, plavog, žutog sve do infracrvenog spectra. Sunčeva svetlost je nepodesna za nas budući akvarijum, iz prostog razloga što je ne možemo kontrolisati odnosno ono dopire do našeg akvarijuma pod uglovima koji nisu adekvatni za naš mali svet u akvarijumu. Sam položaj akvarijuma u našoj prostoriji odrediće kolika će količina sunčeve energije biti prisutna i koliko će dugo naš akvarijum biti osvetljen u toku dana. Iz gore navedenih razloga se pribegava veštackim izvorima svetla uz pomoć kojih pokušavamo da simuliramo sunčevu svetlost  iz prirode.

BOJA SVETLOSTI
Pod ovim pojmom se podrazumeva koji deo spektra će neki izvor svetla da isijava. Proizvodjaci na ambalaži sijalica upisuju odredjene brojeve iza kojeg se nalazi oznaka “K“ i ta oznaka oznacava temperaturu (Boju) svetlosti i izražava se u Kelvinima ( K ) .

LUKS
Luks je izraz koji se koristi kao jedinica mere za količinu svetlosti na odredjenoj površini. Primera radi, sunčeva svetlost ima oko 80,000 luksa. Za uspešan rast akvarijumskih biljaka je potrebno od 300 do 6.000 i luksa sve zavisi od vrste biljke .

LUMEN
Ovo je sledeći pojam koji nam je jako bitan kod odabira rasvete i on se odnosi na intezitet svetla koje neko telo daje svojim isijavanjem u toku rada. Lumen je znači jedinica mere koja se obeležava sa ”L“ i ova oznaka se takodje nalazi na ambalaži sijalica. Ovaj podatak je jako bitan za nas i imaće veliko značenje za naš akvarijum .
Uzimajući rasvetu sa velikom snagom ne znači da ćemo time da napravimo pravi izbor, prosto iz tog razloga zato što različite sijalice sa istom snagom ne moraju imati isti intezitet zračenja .
Često se dešava da imamo rasvetu prave temperature, ali zbog same dubine akvarijuma nemamo dovoljan intezitet svetla. Ukoliko iz tehničkih razloga ne mozemo da postavimo adekvatnu rasvetu, u tom slučaju se postavljaju sijalice sa oznakom HQ (High Output) ili VHO (Very High Output)

SIJALICA SA VLAKNOM
U samom početku nastajanja akvaristike ovaj tip sijalica je bio najvise rasprostranjen u akvaristici on je bio ujedno i jedan od osnovnih izvora svetlosti. Izvor svetla kod ovog tipa sijalica se dobija iz vlakna koje se u toku rada užari i tako stvar svetlost. Mana ovakvog tipa rasvete je, što se jako greju i veliki su potrošači električne energije, imaju mali radni vek, njihov spektar se kreće od 2800 K do 2900 K. Sijalica od 150W ima isijanje od oko 1200 L, ali zbog gore navedeni mana a ujedno i napredkom tehnologije u području izrade sijalica ovaj tip sijalica nije našao neku veću primenu pa se prešlo na upotrebu nekih drugih tipova rasvete.

FLUOROSCENTNE CEVI

Ovaj tip rasvete je našao veliku primenu u akvaristici. Uglavnom se koristi kod akvarijuma koji koriste haubu iznad akvarijuma mada nije strano videti armature koje vise sa plafona postavljena iznad akvarijuma. Karakteristično za njih je da ima je radni vek duži nego kod rasvete sa vlaknom, imaju manji koeficijent grejanja i mogu se naći sa različitim spektrom. Fluoroscentne cevi se pune plemenitim gasovima, a  na unutrašnjost cevi je nanešen sloj fosfora. Izvor svetlosti nastaje električnim pražnjenjem unutar same cevi prilikom čega se emituje vidljiva svetlost. Različite vrste fosfornih premaza koje se koriste u proizvodnji ovog tipa osvetljenja ima za rezultat dobijanje svetla razlicitog spectra i boje. Za rad Fluoroscentnih cevi je potreban uredjaj za starovanje električnog pražnjenja ( Starter ) i uredjaj koji ce održavati stalni radni napon ( Prigušnica ) .
Fluoroscentne cevi se izradjuju po stardandnim dimenzijama dužine: 600 mm, 1200 mm, 1500 mm, 1800 mm. U akvaristici se koriste Fluoroscentne cevi tip T4, T5, T8 i T12. Cevi sa oznakom T5 su Fluoroscentne cevi koje su se nedavno pojavile  i karakteristične su po tome sto su to sijalice HQ (High Output) i za svoj rad koriste elektonske prigušnice što ih odlikuje samim tim da su lake za montažu, lake po težini imaju duži radni vek i zauzimaju malo prostora u haubi. Jedina mana im je malo veća cena i što su teško dostupne na nasem tržištu. Za Fluoroscentne cevi se preporučuje da se  menjaju na svakih 6 do 12 meseci bez obzira što one naizgled rade, ali vremenom gube na intezitetu i spektru. Ukoliko imate više cevi montiranih u haubi možete ih menjati po sistemu rotacije, odnosno ne menjati sve cevi odjednom, već ih menjati naizmenično .


METAL HALID LAMPE

Ova tip rasvete proizvodi svetlo jakog inteziteta i imaju široki spektar temperature svetla. Ovaj tip lampi je nezaobilazan ukoliko imamo dubok akvarijum, njihova mana je visok stepen grejanja sijalica u toku rada sto iziskuje specifičan način njihove montaže. Montiraju se na akvarijume otvorenog tipa i u njihovom kupovnom kućištu se nalaze fabrički mali ventilatori koji služe za hladjenje sijalica, samim tim se ublažuje grejanje vode u akvarijumu. Na ovaj način je delimično rešen problem grejanja, ali i dalje je problem njihova montaža koja je prakticno nemoguca u akvarijumu sa haubama i jedini način da se ovo izvede u DIY sistemu bi bilo postavljanje haube iznad akvarijuma, (otvoreni tip akvarijuma). Boja njihovog spektra je široka i kreće se od 3500 K do 20,000 K, to je i razlog da su ove sijalice našle svoju primenu u gusto ubiljenim akvarijumima i u morskoj akvaristici. Metal Halid sijalice svojim radom iznad akvarijuma postižu efekat  koji se na samom dnu akvarijuma prezentuje kao talasanje vode što je prijatno za oko i daje lep vizuelan efekat.

POWER COMPACT RASVETA

Ovo rasveta najnovije generacije nazivaju se jos i Kompakt Fluoroscentne sijalice. Razlikuju se od Fluoroscentnih cevi po načinu montaže. Kompakt Fluoroscentne sijalice imaju grla sa dva ili četiri pina manjih su dimenzija i izradjuju se u različitim oblicima, manjih su dimenzija pa su samim tim i prakticnije za montažu. Karakteristicne su po malom stepenu grejanja i jakim intezitetom svetla, za njihov rad potrebna je magnetna prigušnica. Mogu se naći u spektru boja od 2500K do 6500 K, zbog navedenih podataka ovaj tip sijalica sve više potiskuje iz upotrebe Fluoroscentne cevi .


Za sve gore navedene tipove sijalica neophodna je adekvatna armature i hauba uz koju ide i odsijač takozvani reflektor. Mnogi pribegavaju da reflektore naprave u sopstvenoj izvedbi, ali moram da naglasim da se ovakav način često na kraju ne isplati i cesto se dobije suprotan efekat. Za sopstvenu izvedbu najčesće se koristi Alu Folija koja nema ravnu površinu, ona se sastoji od izlomljene površine prilikom čega se svetlost rasipa u raznim pravcima i ukupna jačina svetla se ne usmerava tamo gde bi trebala biti usmerena. .
Sam rad osvetljenja u akvarijumu trebao bi da simulira svetlost kao u prirodi, a to je period od 10 do 12 sati rada. Često se u gusto ubiljenim akvarijumima koristi kombinacija sijalica Fluoroscentne cevi i Metal Halid Lampe. Fluoroscentne cevi rade 12 sati na dan dok se Metal Halid Lampa pali svega nekoliko sati u toku dana, sve je ovo u cilju simuliranja perioda i inteziteta sunčeve svetlosti u prirodi .
Period osvetljenja duži od 12 sati nema vidljive efekte po biljke, ali će alge vrlo vešto ovo iskoristi. Postoje i gotovi sistemi koji su opremljeni sa tajmerima koji posebnim redosledom uključuju rasvetu i tako još više podržavaju svitanje i sumrak. Akvarijumi bez biljaka nisu toliko zahtevni po pitanju izbora svetla, za ovakve akvarijume se bira spektar i jačina sijalica koji će da prikažu ribe na taj način, da se istaknu njihove boje. Za biljne akvarijume se koriste sijalice sa spektrom koji se kreće od 5000 K do 9000 K i ovo je spektar koje ce nase biljke najbolje da iskoriste. Ipak ukoliko smo bazirani samo na crvenom spektru, za posledicu ćemo imati izdužene i tanje biljke, zato se preporučuje Day-Light svetlo 5000 K. Intezitet svetla dosta zavisi od veličine našeg akvarijuma, same dubine , vrsta biljaka koje ce biti u akvarijumu. Ne zahteva svaka biljka isti intezitet svetla.

Pošto se različita rasveta, drugačije ponaša, odabir rasvete bi trebao biti usmeren ka računanju pravog odnosa litraže akvarijuma i količini isijavanja. Znači treba se vezivati za računanje po lumenima i biljni akvarijum treba osvetliti od 30-60 lumena po litru. Ukoliko se odlučite za flouroscentnu ili metal halide rasvetu, možete se vezati i za termin wat po litru. Prilikom ovakvog računanja, rasvetu bi trebalo namestiti od 0.7w-1w osvetljenja po litri akvarijumske vode, ali sa dosta jačim osvetljenjem potrebno je dodavanje CO2. Računanje rasvete je uvek bilo diskutabilno, jer dosta zavisi od popunjenosti akvarijuma biljkama. Ovo su samo neke od osnovnih činjenica kojih bi trebalo da se pridržavamo pri izboru rasvete, dok će se precizno računanje rasvete u biljim akvarijumima obraditi u nekom od sledećih tekstova.

T5 (HO) i T8 rasvjeta

Postoje više različitih tipova neonske rasvjete. Mi ćemo se fokusirat samo na one tipove rasvjete koji su prihvaćene kao standard u akvaristici, i za koji postoji najveći izbor lampi. To su T5 HO (high output) lampe, te T8 neonske lampe.

Promjer, dimenzije i potrošnja lampi

Osnovna razlika između tih vrsta neonske rasvjete je u njihovom promjeru. T5 lampe su tanje, imaju promjer 16mm, dok su T8 lampe promjera 26mm. Također, razlikuju se i u dužini, koja je opet direktno povezana sa potrošnjom tih lampi. Što je lampa duža, potrošnja energije će biti veća sto se vidi iz tablica.

                                        T8

Dužina	Potrošnja /Snaga
38 cm	14W
45 cm	15W
60 cm	18W
75 cm	25W
90 cm	30W
120 cm	36W

                                       T5

Dužina	Potrošnja /Snaga
55 cm	24W
85 cm	39W
115 cm	54W

Tehničke karakteristike tih lampi:

Proizvođači nam najčešće daju 5 vrijednosti za svaku lampu:

-          potrošnju energije koje tijelo troši izraženu u Wattima (W)

-          temperaturu lampe u Kelvinima

-          CRI indeks

-          spektar

-          svjetlosni tok izražen u lumenima

Potrošnju lampe u koleraciji sa dužinom lampi smo već pojasnili.

Temperatura lampe izražena u Kelvinima jest boja svjetlosti. Iako ljudsko oko reagira samo na vrlo ograničeni raspon valnih duljina, tj. na vidljivu svjetlost, ono odlično raspoznaje i vrlo male razlike unutar tog raspona. Te male razlike nazivamo boje. Boje bi dakle bile male frekvencijske razlike u području vidljive svjetlosti. Najkraću valnu duljinu imaju ljubičasta i plava svjetlost, a najdulju crvena svjetlost.

Svi znamo da sunčeva svjetlost ima temperaturu oko 6000K. Pošto mi pokušavamo u akvariju imitirati tu svjetlost lampama, najbolje bi se to moglo objasniti ovako:

-          sunčeva svjetlost u podne, lampe 6000-6500K

-          sunčeva svjetlost prijepodne i popodne, lampe 5000-5500K

-          sunčeva svjetlost kod izlaska i zalaska sunce, lampe 2000-3000K

-          svjetlost za oblačna vremena bi bile lampe do 10500K

Generalni zaključak jest da će lampe  <5500K isijavati žuto i crvenkasto svjetlo, dok će one >5500K isijavati svjetlost koja vuče prema plavkastoj svjetlosti, sto je temperatura lampa viša.  U biljnoj akvaristici dokazano je da će bez ikakvih problema, sve lampe temperatura između 5000-10000K biti odlicne za uzgoj  biljaka.

CRI indeks (eng. Color rendering index) mogao bi se prevest kao odaziv svjetlosti, a iskazuje koliki raspon spektra može svjetlosno tijelo prikazati. Prikazuje se veličinama od 1 do 100, a što je viši, to je rasvjetno tijelo kvalitetnije (i skuplje).  Sunce ima CRI 100. Najkvalitetnija rasvjetna tijela spadaju u klasu 1a, i imaju CRI > 90, dok lampe koje se najčešće koriste u akvaristici većinom spadaju u klasu 1b sa CRI između 80-90. 

Sad kad smo pojasnili temperaturu i CRI indeks lako je prepoznati sa bilo koje lampe njene karakteristike. Primjer: Naiđete u dućanu na lampu oznake 840. Prvi broj će predstavljati CRI indeks 8, a druga dva temperaturu lampe (40 bi značilo 4000K). Isto tako ukoliko naiđete na lampu 965, njen CRI iznos preko 90, a temperatura joj je 6500K.

Spektar je graf koji prikazuje koliku količinu energije neko rasvjetno tijelo emitira u rasponu od 400nm do 700nm (raspon vidljive svjetlosti).

Ovo je spektar sunca:

A ovo bi bio spektar sunca pod vodom

Proizvođači akvarijske opreme rijetko prave lampe punog spektra, nego savjetuju kombinaciju raznih lampi kako bi se dobila imitacija punog spektra. To ne znači da mi ne možemo malo bolje potražit po specijaliziranim dućanima i pronaći recimo lampe oznaka CRI preko 80, koje se koriste za druge svrhe, i koje su puno jeftinije nego akvarističke, a istih ili boljih karakteristika.

Lumen je jedinica svjetlosnog toka, obilježena SI jedinicom lm. Pošto svjetlosni tok predstavlja snagu zračenja, koju emitira izvor svjetla u svim smjerovima, sve je jasno. Što više lumena lampa isijava, to je za naše biljke bolje. Dvije naizgled iste lampe po dužini i wataži, mogu isijavat potpuno različite količine lumena i na to treba obratiti pažnju.

I za kraj, od  najpoznatijih lampi, koje se mogu naći u dućanima, sastavili smo listu prema kvaliteti. Lampe koje imaju niži CRI, proizvođač je predvidio da se koriste  u kombinacijama sa lampama drugačijeg spektra, i ne bi se trebale koristiti kao jedina rasvjetna tijela.

CRI>90   1A klasa

Osram lumilux deluxe, Philips TL-D 90, JBL Solar serija lampi, Philips TLD Graphica Pro, Osram Biolux series, Philips T5 HO 90, Osram Fluor lampe, Sylvania Activa.

CRI 80-89  1B klasa

Osram lumilux, Sylvania luxline, Hagen flora-glo, Hagen life-glo,  Dennerle akvarističke lampe, Philips TL-D super 80, Sylvania Daylightstar, Sera akvarističke lampe, Philips Master TLD Super 80, Arcadia Freswater, Arcadia Orginal Tropical.

CRI 70-79 2A klasa

Osram natura, Hagen Aqua-glo, Phillips TLD Aquarelle, Hagen Power-glo.

CRI 60-69 2B Klasa

Sylvania Gro-lux, Philips TLD 33, Sylvania standard series, Hagen Sun-glo, Sylvania Aquastar.

T5 (HO) i T8 rasvjeta

Trimovanje biljaka u Nature akvarijumu

Izgled Nature akvarijuma ne zavisi samo od aranžiranja biljaka, već i od gajenja i održavanja biljaka tako da akvarijum ima prirodan izgled. Da bi se to postiglo, biljke trebaju imati što bolje uslove za rast.

Ali nije samo rast biljaka dovoljan za stvaranje zadivljujućeg prizora. U slučaju da se zanemare kada je trimovanje u pitanju, biljke bi vrlo brzo prebukirale akvarijum, pa je trimovanje neophodno kako bi kontrolisali njihov rast ali i doterivali izgled scape-a.

Postoje tri metode trimovanja. Prva je trimovanje stabljikastih biljaka i njihovo “užbunavanje”. Druga je trimovanje niskih biljaka kao što je Glossostigma elatinoides kada se ne dozvoljava da tepih postane predebeo. I treća je odsecanje listova kod biljaka kao što su Cryptocoryne i Microsorum.

Zadnji i srednji plan

Veliki broj akvarijumskih biljaka ima veliku reproduktivnu sposobnost i uspeva da se normalno razvija čak i kada im trimovanjem odsecamo njihove delove. Stabljikaste biljke posle svakog trimovanja razvijaju nove izdanke. Tako stabljike svaki put rastu sve gušće i dobija se forma žbuna.

Čest je slučaj da su nodusi novozasađenih stabljikastih biljaka duži, a listovi krupniji, pa se učestalim trimovanjem nodusi skraćuju, a listovi postaju sitniji, te se i na taj način može dobiti na gustini žbuna. Isti je slučaj i sa biljkom prednjeg plana Glossostigma elatinoides. Listovi koji rastu nakon sađenja su nešto veći ali kasnije, nakon nekoliko trimovanja počinju da rastu sitniji i gušći.

Stabljikaste biljke se prvi put trimuju na malu visinu, a kasnije sve više, kako bi se broj stabljika u žbunu nakon svakog trimovanja udvostručavao.

Važno je koristiti dugačke i što oštrije makaze. Oštre makaze mnogo manje oštećuju biljku kod trimovanja i tada će biljka mnogo brže početi da razvija nove izdanke.

Iako biljke koje vole senku, kao što su Cryptocoryne i paprati, rastu sporo, njihovo lišće vremenom raste sve veće i ima tendenciju da zauzme veći deo akvarijuma. Zbog toga je potrebno odsecati velike listove i tako kontrolisati rast biljke.

Prednji plan

U prednjem planu Glossostigma može formirati debeli sloj i tada izdanci koji su u donjim delovima, ne dobijaju dovoljno svetla i počinju odumirati. Zato gornji sloj biljke treba trimovati ostavljajući samo jedan sloj izdanaka i ne dozvoliti da on postane debeo. Pošto se Glossostigma mora trimovati vrlo nisko, blizu podloge, najbolje je koristiti makaze koje su pri vrhu zakrivljene.

Eleocharis acicularis se trimuje na isti način, nisko i paralelno sa podlogom. Ovo se može primeniti ako biljku obrastu alge, i tada se listovi odsecaju skroz do pologe, posle čega počinju da rastu novi.

Ako se na ovaj način trimuju biljke koje sporije rastu, kao što su Marsilea hirsuta i Lilaeopsis brasiliens, nakon trimovanja će im trebati malo više vremena da nastave sa rastom. Kod ovih biljaka treba posebno odstranjivati starije listove koji počinju da gube boju i listove koji su prekriveni algama. Učestalim trimovanjem biljaka prednjeg plana dolazi do toga da njihovo korenje počne izlaziti iz podloge. Tada je potrebno nasuti sloj sitnog šljunka i tako prekriti korenje, inače bi biljka  prestala sa rastom. Nakon trimovanja, novoizrasli listovi rastu gušće raspoređeni pa tepih postaje kompaktniji.